Neočekivani izvor soli može povećavati krvni pritisak kod miliona ljudi

Međutim, jedan neočekivani izvor soli takođe može doprinositi porastu krvnog pritiska kod miliona ljudi – voda koju pijemo.

Kako nivo mora raste, sve više slane vode prodire u izvore slatke vode širom sveta. Kao istraživač javnog zdravlja, to je pokrenulo pitanje za moj tim: da li prodor slane vode povećava rizik od visokog krvnog pritiska na globalnom nivou?

"U analizi postojećih istraživanja otkrili smo da ljudi koji su izloženi slanijoj vodi za piće imaju značajno viši krvni pritisak i veći rizik od hipertenzije", kaže za The Conversation, profesor javnog zdravlja na "Florida International University", Radživ Čodari.

Ova povezanost, očekivano, najizraženija je u priobalnim područjima gde morska voda sve više zagađuje izvore slatke vode.

"Naši nalazi ukazuju na često zanemaren ekološki faktor u razvoju kardiovaskularnih bolesti, koji bi mogao postati još veći problem kako klimatske promene napreduju", kaže on.

Ekološki faktori i hipertenzija

Hipertenzija – trajno povišen krvni pritisak, pogađa više od milijardu ljudi širom sveta i jedan je od vodećih uzroka srčanih bolesti i moždanog udara.

Ipak, globalne strategije prevencije uglavnom su usmerene na način života, dok se ekološkim faktorima posvećuje mnogo manje pažnje.

Jedan od takvih faktora je slanost vode za piće, odnosno koncentracija rastvorenih soli, pre svega natrijuma, u vodi. U mnogim priobalnim područjima podzemne vode postaju sve slanije jer rast nivoa mora potiskuje morsku vodu u slatkovodne rezervoare.

To je posebno problematično jer više od tri milijarde ljudi živi u priobalnim ili blizu priobalnih regiona, često u zemljama sa nižim i srednjim prihodima gde je podzemna voda glavni izvor za piće.

U takvim zajednicama ljudi mogu nesvesno unositi velike količine natrijuma samo kroz vodu koju piju i koriste za kuvanje, a da to ni ne osete po ukusu.

Slanost vode jednako rizična kao fizička neaktivnost

Istraživači već dugo sumnjaju da izloženost slanijoj vodi za piće može uticati na krvni pritisak i rizik od kardiovaskularnih bolesti.

Međutim, ranija istraživanja bila su ograničena različitim metodama, neujednačenim rezultatima i malim uzorcima ispitanika.

"Da bismo razjasnili ovu neizvesnost, moj tim je sproveo sistematski pregled i meta-analizu 27 studija koje su obuhvatile više od 74.000 učesnika iz SAD, Australije, Izraela, Bangladeša, Vijetnama, Kenije i više evropskih zemalja", smatra on.

Kombinovanjem podataka iz više studija dobija se pouzdanija slika i lakše uočavaju značajni efekti.

Studije su analizirale vezu između nivoa natrijuma u vodi za piće i kardiovaskularnih ishoda, uključujući krvni pritisak, hipertenziju i druge srčane probleme.

Pokazalo se da su ljudi koji su pili slaniju vodu imali u proseku za oko 3,22 mmHg viši sistolni i za oko 2,82 mmHg viši dijastolni krvni pritisak.

Ukupno gledano, izloženost vodi visoke slanosti povezana je sa 26 odsto većim rizikom od razvoja hipertenzije. Ova povezanost bila je najizraženija kod stanovništva priobalnih područja.

Iako su ove razlike relativno male na nivou pojedinca, čak i mala povećanja krvnog pritiska u velikim populacijama mogu imati značajan uticaj na javno zdravlje.

Za poređenje, rizik koji nosi slanija voda sličan je drugim faktorima, poput fizičke neaktivnosti, koja povećava rizik od hipertenzije za oko 15 do 25 odsto.

Potrebna dodatna istraživanja

Nalazi ukazuju na važnost uzimanja u obzir ekoloških faktora uz individualne navike kada se govori o rizicima za visok krvni pritisak.

Uprkos sve većem broju dokaza, još uvek se malo zna o dugoročnim efektima slane vode na ozbiljne kardiovaskularne bolesti, poput srčanog ili moždanog udara.

Zanimljivo je da trenutne smernice Svetske zdravstvene organizacije ne postavljaju konkretne zdravstvene granice za nivo natrijuma u vodi za piće, što dodatno naglašava potrebu za novim istraživanjima.

Za većinu ljudi, hrana ostaje glavni izvor natrijuma, ali kada je voda slanija, ona može dodatno povećati ukupan unos.

Provera kvaliteta vode, gde je to moguće, kao i kontrola unosa soli kroz ishranu, mogu pomoći u regulisanju krvnog pritiska.