Sve više istraživanja pokazuju da upotreba marihuane dovodi do značajnog uticaja na mozak u razvoju.
Dr Danijel Amen je psihijatar i specijalista za poremećaje mozga, osnivač i izvršni direktor klinike Amen. On je najprodavaniji autor knjiga kao što su „Menjajte svoj mozak svaki dan“ i „Odgajanje mentalno jake dece“. Gostujući u podkastu „The Diary Of A CEO“ govorio je o tome na koje sve negativne načine konzumiranje marihuane može da utiče na mozak.
„Marihuana je loša za mozak. Objavio sam studiju koja je uključila na stotine korisnika marihuane. Svaki deo njihovog mozga je lošiji u aktivnosti. Danas je izašla studija u Časopisu američke medicinske asocijacije koja je obuhvatila 1.072 korisnika marihuane, a koja je pokazala da je njima smanjena akivnost hipokampusa. Oštetila je njihove centre za memoriju. Ako ste tinejdžer i konzumirate marihuanu u dvadesetim ćete imati veću mogućnost za pojavu anksioznosti, depresije i suicidnih misli. U poslednje vreme se govori o tome kako je marihuana dobar lek i za neke ljude zaista predstavlja pomoć, ali ne možemo reći da je bezopasna jer je to laž. Mnoge zemlje su je legalozovale, ali mentalno zdravlje stanovnika nije bolje. Zapravo je dramatično gore“, kazao je doktor Amen.
Dosta se govori o kanabisu kao prirodnom zdravstvenom leku za probleme kao što su hronični bol, mučnina i anksioznost. Ali ova kontroverzna supstanca, koju neki poštuju zbog njenih umirujućih efekata, dolazi sa mnoštvom nuspojava, posebno kod adolescenata i tinejdžera, navode iz doktorove klinike Amen.
Sve više istraživanja pokazuju da upotreba kanabisa dovodi do značajnog uticaja na mozak u razvoju.
Kako upotreba kanabisa menja funkciju ljudskog mozga i kako ove promene mogu da imaju doživotne posledice?
Šta je kanabis?
Sa toliko informacija o kanabisu koje vam stižu iz raznih izvora, društvenih medija i zdravstvenih radnika, može biti izazovno razlikovati činjenice od fikcije. Međutim, mnoštvo novih nauka pomaže da se razjasni zabuna oko kanabisa.
Da pojednostavimo stvari – kanabis se sastoji od preko 120 komponenti koje se nazivaju kanabinoidi. Dva od najbolje istraženih kanabinoida su kanabidiol (CBD) i tetrahidrokanabinol (THC).
CBD: Psihoaktivni kanabinoid, CBD ne opija i ne izaziva osećaj euforije. U suštini, to neće učiniti da se osećate „high“. Obično se koristi za smanjenje upale i bola, ali se takođe može koristiti za ublažavanje anksioznosti, mučnine, migrene i napada.
THC: Ovo je primarno psihoaktivno jedinjenje koje se nalazi u kanabisu. Odgovoran je za proizvodnju „high“ osećaja koji se obično povezuje sa njegovom upotrebom.
Poremećaj endokanabinoidnog sistema (ECS)
Endokanabinoidni sistem igra ključnu ulogu u razvoju mozga, uključujući sinaptičko orezivanje, neurogenezu i regulaciju oslobađanja neurotransmitera. Ovaj sistem uključuje kanabinoidne receptore (CB1 i CB2), endogene kanabinoide i enzime za njihovu sintezu i degradaciju.
CB1 receptori: Ima ih u izobilju u regionima mozga uključenim u kognitivne funkcije, emocije i nagradu.
CB2 receptori: Iako ih ima manje u mozgu, oni su prisutni u mikroglijama i uključeni su u imuni odgovor i neuroinflamaciju.
THC, psihoaktivna komponenta marihuane, vezuje se za CB1 receptore, što dovodi do izmenjene endokanabinoidne signalizacije. Tokom adolescencije, ECS je posebno aktivan i kritičan za pravilno sazrevanje mozga. Istraživanja sugerišu da ometanje egzogenih kanabinoida može ometati ove procese.
U mozgu u razvoju, nekoliko važnih procesa se dešava tokom adolescencije. Upotreba marihuane može ometati ovu kritičnu fazu.
Tokom adolescencije, mozak prolazi kroz opsežno sinaptičko orezivanje, eliminišući slabije sinapse i jačajući druge. Ovaj proces je od vitalnog značaja za efikasne neuronske sklopove i kognitivne funkcije. Studija iz 2021. pokazuje da izloženost THC-u može poremetiti sinaptičko orezivanje, što dovodi do aberantnih neuronskih veza i oštećenih kognitivnih sposobnosti.
Marihuana takođe utiče na neuroplastičnost, sposobnost mozga da se reorganizuje i formira nove neuronske veze. Istraživanja pokazuju da THC može narušiti dugotrajnu potenciranje, proces ključan za učenje i pamćenje.
Hipokampus, region mozga ključan za učenje i pamćenje, nastavlja da generiše nove neurone tokom života. Hronična izloženost THC-u može smanjiti neurogenezu hipokampusa, što dovodi do deficita pamćenja i kognitivnog pada, prema studiji Translational Psichiatry.
Kognitivni pad
Longitudinalne studije sugerišu da je rana upotreba marihuane povezana sa padom IQ-a i lošijim akademskim rezultatima. Ova kognitivna oštećenja mogu trajati čak i nakon prestanka upotrebe.
Nedostaci pažnje, radne memorije i verbalne memorije obično se primećuju kod adolescenata koji koriste marihuanu.
Pitanja mentalnog zdravlja
Upotreba marihuane može povećati rizik od razvoja psihotičnih poremećaja, kao što je šizofrenija. Rizik je veći sa ranim početkom i čestom upotrebom.
Upotreba marihuane je povezana sa povećanim rizikom od psihijatrijskih poremećaja, kao što su klinička depresija i anksiozni poremećaji. Hronična upotreba može pogoršati ova stanja i doprineti emocionalnoj disregulaciji.
Doktor Amen je govorio i na koji način alkohol negativno utiče na ljudski mozak, a celo gostovanje možete pogledati ispod.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Budi prvi ko će ostaviti komentar!