Neurolog otkriva kada zaboravnost postaje razlog za zabrinutost

Neurolog dr Nikolas Doer objašnjava kako razlikovati bezazlene propuste od simptoma koji zahtevaju pregled lekara.

Povremena zaboravnost deo je svačijeg života, ali sa godinama se mnogi pitaju da li su zaboravljeni ključevi ili ime koje im je „na vrhu jezika“ samo prolazna smetnja ili rani znak ozbiljnijeg problema. Zato je važno razlikovati uobičajene promene povezane sa starenjem od simptoma koji zahtevaju lekarsku pomoć, prenosi Index.hr.

Upravljanje rizikom i prevencija

Postavlja se pitanje da li se demencija može sprečiti. Dr Nikolas Doer, neurolog specijalizovan za kognitivnu i bihejvioralnu neurologiju, objašnjava za "Parade" da genetika i starenje ostaju glavni faktori rizika.

„Ne može se svaki slučaj demencije sprečiti promenom ishrane i načina života, ali istraživanja jasno pokazuju da kontrola promenljivih faktora rizika tokom života može odložiti veliki broj slučajeva“, kaže dr Doer.

Dodaje da promene životnih navika ne garantuju zaštitu od bolesti, ali mogu smanjiti rizik i odložiti pojavu simptoma.

Među najvažnijim navikama izdvaja brigu o zdravlju srca. Izbegavanje gojaznosti, visokog holesterola i povišenog krvnog pritiska direktno smanjuje rizik od demencije, što je potvrdila velika studija iz 2025. godine sprovedena u 204 zemlje.

Drugi važan faktor je nepušenje, jer pušači, prema istraživanju iz 2025. objavljenom u časopisu "BMC Public Health", imaju oko 31 odsto veći rizik od razvoja demencije.

Doktor kao važne preventivne mere navodi i redovno vežbanje, kvalitetan san, ishranu zasnovanu na biljkama i nezasićenim mastima, ograničavanje alkohola, zaštitu sluha i vida, kontinuirano učenje i održavanje društvenih kontakata.

Zaboravnost kao prirodan deo starenja

Postoji jasna razlika između prolazne zaboravnosti i simptoma neurodegenerativne bolesti.

„Kako ljudi stare, može im biti potrebno više vremena da se sete nečijeg imena ili da nauče novu veštinu, ali informacija je i dalje prisutna. Demenciju, s druge strane, izazivaju bolesti koje oštećuju mozak i narušavaju svakodnevno funkcionisanje“, objašnjava dr Doer.

Na primer, ne treba se zabrinjavati zbog povremenog zaboravljanja imena kojeg se kasnije setite, gubljenja ključeva ili naočara. Normalno je i da uđete u sobu pa zaboravite zašto, ali se ubrzo prisetite, kao i da koristite podsetnike za organizaciju ili sporije usvajate nove veštine.

„Takve promene mogu biti frustrirajuće, ali uglavnom ne ometaju samostalan život i najčešće nisu znak neurodegenerativnih bolesti“, dodaje lekar.

Simptomi koji mogu ukazivati na demenciju

Kako objašnjava dr Doer, ključna razlika je u tome što demencija narušava sposobnost svakodnevnog funkcionisanja.

Rani znaci demencije mogu uključivati ponavljanje istih pitanja jer osoba ne pamti odgovore, zaboravljanje čitavih razgovora ili nedavnih događaja, kao i poteškoće u upravljanju finansijama i uzimanju lekova.

Osoba može početi da se gubi na dobro poznatim mestima, imati problema sa praćenjem recepata ili uputstava, kao i primetne promene u rasuđivanju i ponašanju.

Poteškoće u pronalaženju reči i praćenju razgovora takođe mogu biti simptom, a članovi porodice često prvi primete kognitivni pad kojeg sama osoba nije svesna.

Kada potražiti pomoć lekara

Ako primetite takve znakove kod sebe ili bliske osobe, dr Doer preporučuje odlazak kod lekara.

„Rana procena danas je važnija nego ikada ranije“, ističe on.

Lekarskim pregledom i kognitivnom procenom utvrđuje se pravi uzrok simptoma, a važno je ne donositi preuranjene zaključke.

„Simptome mogu izazvati lekovi, depresija, poremećaji spavanja, bolesti štitaste žlezde, nedostatak vitamina, infekcije ili druga stanja koja mogu da se leče“, objašnjava dr Doer.

Ako se potvrdi dijagnoza demencije, postoje terapije koje mogu ublažiti simptome, a kod pojedinih pacijenata u ranoj fazi Alchajmerove bolesti određeni lekovi mogu usporiti napredovanje bolesti.

„Rana dijagnoza pacijentima i njihovim porodicama daje vreme da planiraju budućnost, povežu se sa sistemima podrške, reše pitanja bezbednosti i uključe se u klinička istraživanja dok osoba još može samostalno da donosi odluke“, naglašava neurolog.

Na kraju poručuje da promene ne treba ignorisati.

„Nemojte odbacivati probleme samo zato što starite. Ako primetite trajne promene u pamćenju, razmišljanju ili ponašanju, reagujte. Mnoga stanja koja utiču na kognitivne sposobnosti mogu da se leče, a za ona koja ne mogu, rana dijagnoza omogućava bolju negu, planiranje i pristup novim terapijama koje mogu promeniti tok bolesti“, zaključuje dr Doer.