Bez obzira koja je kategorija u pitanju, psihologija ima ključnu ulogu u uspehu ili neuspehu sportista na Olimpijskim igrama u Parizu.
Učešće na Olimpijskim igrama sa sobom nosi posebnu vrstu stresa.
Bez obzira koja je kategorija u pitanju, psihologija ima ključnu ulogu u uspehu ili neuspehu sportista na Olimpijskim igrama u Parizu.
Na Olimpijskim igrama viđamo neretko takozvani „mentalni danak“ koji takmičenje na najvišem nivou može da ima na sportiste.
Američka gimnastičarka Simon Bajls povukla se sa pet takmičenja na Olimpijskim igrama u Tokiju 2020. kako bi zaštitila svoje mentalno zdravlje, a osvajač 23 zlatne medalje Majkl Felps opisao je svoj mentalni slom koji ga je pogodio nakon takmičenja na Olimpijskim igrama.
Kada ih čak i male greške mogu koštati medalje, kako sportisti koriste psihološke principe da ovladaju svojim umom i nastupaju pod pritiskom?
Otpornost je jedna od njih
Sposobnost da se oporave od neuspeha, kao što su razočaravajuće performanse ili povrede, je ključna.
Uloga mentalnih procesa i ponašanja kao što je emocionalna regulacija (prepoznavanje i kontrola emocija kao što je anksioznost) omogućava olimpijcima da zadrže fokus i odlučnost.
Otpornost nije fiksna osobina, već dinamičan proces koji se razvija kroz interakciju između individualnih karakteristika, kao što su ličnost i psihološke veštine, ali i okruženja, kao što je socijalna podrška sportiste.
Studija iz 2012. napravljena u Velikoj Britaniji koja je istraživala otpornost olimpijskih šampiona istakla je da niz psiholoških faktora kao što su pozitivna ličnost, motivacija, samopouzdanje i fokus, kao i osećaj da imaju socijalnu podršku, pomažu da se sportisti zaštite od potencijalnih negativnih stresora izazvanih takmičenjem na Olimpijskim igrama.
Ovi faktori su pomogli da se poveća otpornost sportiste i verovatnoća da će odreagovati najbolje što može.
Socijalna podrška znači da sportisti ne moraju da se osećaju kao da idu sami. Ako mogu da pozovu porodice, prijatelje i trenere, to im daje dodatnu snagu i motivaciju.
Otpornost osnažuje olimpijce da se oslanjaju na individualne veštine i osobine i štiti ih od negativnih efekata stresora koji neizbežno dolaze sa takmičenjem na Olimpijskim igrama.
Otpornost im omogućava da zadrže prisebnost i prilagode se uslovima, na primer, modifikujući tehnike.
Prisutnost pomaže sprtistima da zadrže fokus
Boravak u sadašnjosti može pomoći sportistima da izbegnu da budu preopterećeni ili zaokupljeni značajem njihovog događaja ili da ih odvrati razočaranje zbog prošlih neuspeha i pritisak visokih očekivanja za medalju.
Da bi ostali fokusirani na sadašnji trenutak, sportisti mogu koristiti različite strategije. Meditacija zasnovana na svesnosti i vežbe disanja mogu pomoći sportistima da se osećaju smireno i fokusirano.
Oni takođe mogu da koriste vizuelizaciju performansi da uvežbaju određene pokrete ili rutine. Zamislite košarkaša koji vizualizuje slobodno bacanje.
Slično tome, mnogi sportisti će imati dobro uvežbane rutine pre nastupa koje mogu da stvore osećaj normalnosti i kontrole.
Fokus na sadašnji trenutak može da im pomogne da smanje anksioznost, da se fokusiraju na zadatak i da u potpunosti uživaju u atmosferi.
Zaštita mentalnog zdravlja
Neuspeh može biti poražavajući i sportisti mogu imati komplikovane odnose sa pobedom.
Na primer, neki sportisti doživljavaju takozvani „postolimpijski bluz“, koji se često opisuje kao osećaj praznine, gubitka sopstvene vrednosti, pa čak i depresije nakon Olimpijskih igara, čak i ako je sportista osvojio medalju.
Britanska biciklistkinja Viktorija Pendlton opisala je za „The Telegraph“ 2016. godine ovaj fenomen:
„Lakše je osvojiti drugo mesto jer imate čemu da stremite. Kada osvojite prvo mesto, odjednom se osećate izgubljeno“.
Olimpijci mogu biti šampioni, ali kao i mi ostali, moraće da daju prioritet osnovnim stvarima kao što su adekvatno spavanje i odmor da bi se „napunili“ energijom i mentalno rasteretili.
Australijska studija sprovedena 2020. godine istakla je vezu između održavanja mentalnog blagostanja i povećanja atletskih performansi.
Da bi to obezbedili, olimpijci će blisko sarađivati sa pomoćnim osobljem kao što su nutricionisti koji će osigurati da imaju uravnoteženu ishranu koja zadovoljava njihove fizičke potrebe, pomažući im u zaštiti fizičkog i mentalnog zdravlja, prenosi The Conversation.
Takođe će raditi sa psiholozima tokom priprema za Olimpijske igre kako bi se nosili sa izazovima kada ih dožive.
Ako sportista počne da se bori sa anksioznošću u vezi sa performansama uoči Igara, može praktikovati svesnost ili kognitivno restrukturiranje, što su tehnike koje pomažu ljudima da uoče i promene negativne obrasce razmišljanja.
Olimpijci i njihov tim za podršku moraće da vode računa o sportistima i kao ličnostima kako bi zaštitili njihovo blagostanje.
Kada zaštite svoje blagostanje, oni daju najbolje rezultate tokom Olimpijskih igara, ali isto tako će znati kako da izbegnu postolimpijski bluz kada se one završe.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare