Niste "svoji" kad je prevruće? To je učestalo, kažu stručnjaci

Visoke temperature pogoršavaju stres, poremećaje spavanja i već postojeće mentalne bolesti, prema rečima psihološkinje i psihoterapeutkinje Andreje Benecke.

Kada dnevne temperature pređu 30 stepeni Celzijusa i ne padnu ispod 20 stepeni tokom noći, to može postati opasno i predstavljati ozbiljan rizik za telo i um.

Agresivno ponašanje je češće, a hitni prijemi u akutne psihijatrijske ustanove su brojniji kada je napolju vruće.

Broj samoubistava takođe raste tokom ekstremnih vrućina, prema podacima Nemačkog društva za psihijatriju i psihoterapiju, psihosomatiku i neurologiju (DGPPN).

„Posebno je osobama koje pate od teških mentalnih bolesti teško da se samostalno i efikasno zaštite od vrućine“, kažu stručnjaci, napominjući da su mentalne bolesti jedan od „najvažnijih faktora rizika“ kada je reč o smrtnim ishodima povezanim s vrućinom.

Ako neko vama blizak pati od mentalne bolesti, ključno je proveriti koje rizike vrućina može predstavljati za njihovo blagostanje. Osoba koja se bori s mentalnim poremećajem često ne može da se zaštiti od vrućine zbog prirode svoje bolesti, kažu psihoterapeuti.

Deca i adolescenti posebno su osetljivi na visoke temperature jer njihova tela još uvek nisu u potpunosti sposobna da regulišu toplotu, napominju stručnjaci.

Deca se slabije znoje i brže dehidriraju, što povećava rizik od toplotnog udara i problema s cirkulacijom.

Vrućina može pogoršati postojeće bolesti, uključujući i probleme sa mentalnim zdravljem. „Mentalni stres kod dece povećava se po vrućem vremenu“, kažu stručnjaci.

Razdražljivost, nemir, problemi s koncentracijom, poremećaji spavanja i agresija, kao i depresivna raspoloženja, socijalno povlačenje, emocionalna ranjivost i impulsivno ponašanje, takođe se pogoršavaju kod adolescenata tokom vrućina.