Nisu pogođene samo devojčice - sve više dečaka bori se sa poremećajima ishrane

Prema podacima zabeleženim u SAD, skoro sedam miliona muškaraca se u nekom trenutku života suočilo sa poremećajem ishrane, koji se najčešće razvija tokom adolescencije.

Zabrinjavajući podaci kanadske studije iz 2023. godine pokazali su porast hospitalizacija mladića zbog poremećaja ishrane za čak 416 odsto u periodu od 2000. do 2019. godine.

„Poremećaji ishrane kod dečaka najčešće se uočavaju već oko desete godine, a najočigledniji postaju između 14. i 16. godine“, objašnjava za Parents.com Džonatan Levin, terapeut i klinički supervizor u centru za lečenje Equip Health.

On dodaje da su dečaci generalno najugroženiji tokom puberteta i na početku fakulteta, iako okidač može biti i neki veliki katalizator, poput traume ili komentara vršnjaka.

Kako se poremećaji ishrane razlikuju kod dečaka i devojčica

Dok su anoreksija i bulimija, poremećaji povezani sa slikom tela i strahom od gojenja, i dalje češći kod devojaka, procenat muških pacijenata neprestano raste, tvrdi dr Pol Houser, medicinski direktor programa za poremećaje ishrane u Dečjoj bolnici Dejton.

„Nažalost, ovaj me porast ne iznenađuje“, kaže dr Houser i dodaje da je poremećaje ishrane teško prepoznati kod mladih, a to je još izraženije kod dečaka i mladića.

Prema njegovim rečima, razlog tome su stereotipi da se poremećaji ishrane javljaju samo kod mladih žena, kao i veća stigma i sram kod mladića, što može odložiti traženje pomoći i dovesti do težih simptoma.

Nova kategorija poremećaja

Uz tradicionalne poremećaje, pojavila se i relativno nova kategorija koja zabrinjava stručnjake, a češća je kod muškaraca: poremećaj izbegavanja ili restriktivnog unosa hrane ili ARFID.

"ARFID je stanje u kojem mladi izbegavaju ili ograničavaju unos hrane iz razloga koji nisu povezani sa lošom slikom tela ili strahom od gojenja. To može biti zbog straha od negativnih posledica jela, poput gušenja ili povraćanja, nedostatka apetita ili snažne odbojnosti prema određenoj hrani", pojašnjava dr Houser.

Bez obzira na razlike u manifestaciji, posledice mogu biti doživotne za oba pola. Sa aspekta mentalnog zdravlja, poremećaji ishrane mogu imati razoran uticaj i nositi veći rizik od samoubistva nego depresija. Fizičke posledice uključuju zaostajanje u rastu, odnosno uticaj na visinu i gustinu kostiju, kao i veći rizik od preloma.

Takođe, mogu uticati na svaki organski sistem u telu, oslabiti srce i izazvati opasne promene elektrolita.

"Te promene su reverzibilne pravovremenim lečenjem, ali bez njega mogu biti opasne po život", upozorava dr Houser.

Uloga društvenih mreža i nerealnih ideala

Prema terapeutu Levinu, poremećaji ishrane kod dečaka istorijski su bili nedovoljno dijagnostikovani.

"Verovatno dečaci doživljavaju poremećaje ishrane u jednakoj meri kao i devojčice, ali to je nejasno jer se slučajevi često ne prijavljuju", kaže on.

To, u kombinaciji sa porastom sadržaja na društvenim mrežama koji su preterano usmereni na dijete, vežbanje i izgled, verovatno je razlog zašto stručnjaci beleže porast slučajeva kod oba pola, a posebno kod dečaka.

Sadržaji na društvenim mrežama, poput kratkih videa na TikToku, često naglašavaju fizičke karakteristike koje je lako prikazati, umesto osobina karaktera“, kaže dr Houser.

On ističe da su mladići podložniji tim uticajima ako im nedostaju snažni muški uzori ili pozitivne vršnjačke grupe koje ističu veštine i karakter umesto izgleda.

Levin dodaje da su i kulturološke promene odigrale veliku ulogu.

"Dvehiljadite su bile žarište ‘thinspo’ kulture, sa hiperfiksacijom na tela, a mediji su bez zadrške iznosili grozne komentare o telima. Ta normalizacija osuđivanja i upoređivanja proširila se na dečake, koje se sada kritikuje zbog izgleda i mišića na načine na koje to nikada ranije nisu bili".

Kao primer navodi likove Marvelovih superheroja koji normalizuju nerealan izgled poput isklesanih trbušnjaka i niskog procenta telesne masti, što direktno podstiče porast hospitalizacija.

Simptomi koje roditelji ne smeju da ignorišu

Iako i dečaci i devojčice mogu osećati strah od gojenja, te se brige mogu manifestovati različito. Devojčice se više usredsređuju na mršavost, dok se dečaci mogu više fokusirati na mišićavost.

"Poremećaji ishrane kod dečaka češće se preklapaju sa stanjem koje se naziva mišićna dismorfija, gde se mlada osoba opsesivno fokusira na izgradnju što većih mišića", kaže dr Houser.

On smatra da su zbog toga dečaci skloniji preteranom dizanju tegova, za razliku od ekstremnih dijeta i kardio vežbi. To može dovesti i do korišćenja opasnih dodataka ishrani ili ilegalnih supstanci, poput anaboličkih steroida.

Dr Houser navodi ključne znake na koje treba obratiti pažnju: iznenadno smanjenje apetita ili količine hrane, preterana briga o tome da li je hrana "zdrava" ili odbijanje omiljenih jela, svađanje ili odbrambeni stav kada ih podstičete da jedu više, skrivanje ili bacanje hrane, namerno povraćanje nakon jela.

Drugi znaci uključuju preteranu usredsređenost na fizički izgled, poput stalnog gledanja u ogledalo, osećaj vrtoglavice, umora ili hladnoće, proređenu kosu ili lomljive nokte, neobjašnjive stomačne tegobe, te nagli gubitak težine zbog kojeg odeća postaje prevelika.

Šta roditelji mogu da urade

Ako sumnjate da vaše dete ima poremećaj ishrane, prvi korak je direktan razgovor.

"Dobar pristup može biti da pitate dete šta je videlo na internetu ili čulo od prijatelja o tome kako bi njegovo telo trebalo da izgleda", savetuje dr Houser.

Preporučuje i postavljanje direktnih pitanja poput "Pokušavaš li da smršaš?" ili "Jesi li ikada namerno povraćao da bi smršao?", uprkos strahu da bi se time moglo podstaći takvo ponašanje.

"Nema dokaza da postavljanje ovakvih pitanja podstiče takvo ponašanje kod tinejdžera. Naprotiv, direktna pitanja mogu im olakšati da budu iskreni o svojim osećanjima", kaže dr Houser.

Najvažnije je što pre potražiti stručnu pomoć, bilo od lekara opšte prakse ili terapeuta, posebno ako primetite da dete skriva hranu, povraća ili se opire jedenju.

"Lako je upasti u zamku prebacivanja krivice, pitati se kako vam je to promaklo, šta ste mogli da uradite drugačije i osećati se kao da ste kao roditelj podbacili. Ali niste", poručuje Levin.

On konstatuje da su poremećaji ishrane složen problem sa mnogo faktora. Ono što bi uradio je da pozove roditelje da preduzmu korake i ne brinu o uzroku. Razlog će doći kasnije, pre svega, treba potražiti pomoć.