Nova studija povezuje nesanicu sa ubrzanim starenjem mozga

Studija je obuhvatila 2.750 kognitivno zdravih ispitanika prosečne starosti od 70 godina, koje su naučnici pratili u proseku pet do šest godina.

Pored redovnih kognitivnih testova, učesnici su takođe podvrgnuti skeniranju mozga, a promene su ukazivale na brže starenje kod onih sa hroničnom nesanicom.

U ovoj grupi, blago kognitivno oštećenje ili demencija razvili su se kod 14 odsto učesnika, u poređenju sa 10 odsto među onima bez hronične nesanice.

Razlika, kažu autori, odgovara ubrzanju „starenja mozga“ od oko tri do pet dodatnih godina kada se uporede prosečni rezultati i biomarkeri očekivani za različite starosne grupe.

Starije osobe sa hroničnom nesanicom takođe su imale više strukturnih promena u mozgu, što je praćeno lošijim rezultatima na testovima pažnje, brzine obrade informacija i planiranja, prenosi Tportal.

Pored toga, učesnici sa nesanicom koji su spavali još manje sati imali su izraženije nepovoljne ishode: lošije kognitivne performanse i više promena primećenih na testovima snimanja.

Šta kažu stručnjaci ?

Glavni autor studije, stručnjak za medicinu spavanja Dijego Z. Karvaljo iz Mayo Clinic, kaže da ovi nalazi doprinose sve većem broju dokaza da nedostatak sna, čak i u srednjim godinama, može nagovestiti neurodegenerativne procese.

„Studija pokazuje povezanost, a ne uzročnost“, kaže on, dodajući da je takođe moguće da je loš san rani pokazatelj kognitivnog pada.

Neurolog Santijago Klokijati-Tuoco iz Yale New Haven Hospital , koji nije bio uključen u studiju, posebno ističe nalaz o trajanju sna:

„Ako se potvrdi u budućim studijama, ovo bi moglo da usmeri strategije za očuvanje dugoročnog zdravlja mozga, uzimajući u obzir ne samo kvalitet već i dužinu sna“, smatra on.

Zašto je san važan?

Veza između sna i zdravlja mozga intenzivno se proučava poslednjih deset godina, a nekoliko studija je već povezalo loš san sa većim rizikom od demencije i Alchajmerove bolesti.

Jedan od ključnih nalaza je da je „zlatna zona“ sna oko sedam do osam sati noću: i manje od šest sati i više od devet sati sna povezani su sa kognitivnim oštećenjem i drugim zdravstvenim problemima, uključujući viši indeks telesne mase i izraženije simptome depresije.

Proces „čišćenja“ mozga od toksina odvija se u skladu sa cirkadijalnim ritmovima i najefikasniji je tokom sna, pa je adekvatna količina i kvalitet sna ključna za zdravlje nervnog sistema.

Iako rezultati ukazuju na jasan i zabrinjavajući obrazac, autori upozoravaju da studija ne dokazuje uzrok i posledicu. Loš san može podstaći promene u mozgu, ali može biti i rani znak kognitivnih procesa koji su već započeti.