Otkriveno zašto se nakon velikog stresa može doživeti intenzivan osećaj straha

Anksioznost zbog stres? Grupa naučnika predvođena Univerzitetom Kalifornije u San Dijegu otkrila je neurobiološki mehanizam koji leži u osnovi ovog fenomena: otkriće koje može dovesti do razvoja metode za njegovo blokiranje.
Naš nervni sistem je prirodno predisponiran da percipira strah, bilo da ga izazivaju uznemirujući zvuci, posebno ako smo sami i u mraku, zvuk životinje koji nas plaši, ali i zvukovi i slike koje nas vraćaju u strašne situacije.

Naš odgovor je dobro poznati mehanizam preživljavanja koji nas tera da ostanemo budni i izbegavamo opasne situacije.

Ali u neopipljivim situacijama, strah može biti štetan za naše blagostanje.

Oni koji su pretrpeli epizode ​​teškog ili životno opasnog stresa mogu kasnije doživeti intenzivna osećanja straha, čak i u situacijama kada nema stvarne pretnje.

Doživljavanje ove generalizacije straha je psihološki štetno i može dovesti do dugotrajnih oslabljujućih stanja mentalnog zdravlja kao što je posttraumatski stresni poremećaj (PTSP).

Konkretno, istraživači su otkrili da akutni stres izaziva promenu hemijskih signala u neuronima, prelazeći sa ekscitatornih 'glutamatnih' neurotransmitera na inhibitorne 'GABA', što dovodi do generalizovanih reakcija straha.

Istraživači, u stvari, ne samo da su identifikovali lokaciju neurona koji su promenili svoj transmiter, već su takođe pokazali veze tih neurona sa centralnom amigdalom i lateralnim hipotalamusom, regionima mozga koji su ranije bili povezani sa generisanjem drugih odgovora na strah, prenosi Novi list.

„Sada kada razumemo osnovni mehanizam kroz koji se javlja strah izazvan stresom i kako se taj strah realizuje” – zaključuje istraživač – „intervencije mogu biti ciljane i specifične".