Pionirska metoda: Bakterije transformišu otpad od plastičnih flaša u lek za Parkinsonovu bolest

Niko ne voli da vidi plastične boce koje se gomilaju po kantama i ulicama. Ove jednokratne ambalaže su glavna meta u rešavanju "plastične krize", ali šta ako smo do sada zanemarivali njihov ogroman potencijal?

Novo istraživanje daje plastičnim bocama potpuno novo značenje, pokazujući kako se ovaj otpad može pretvoriti u nešto vredno uz pomoć bakterija. Ova pionirska metoda pretvara plastične boce u levodopu (L-DOPA) – jedan od glavnih lekova za lečenje Parkinsonove bolesti, prenosi IFL Science.

„Ovaj projekat pokazuje potencijal biologije da promeni način na koji razmišljamo o otpadu“, izjavila je dr Liz Fletčer iz "Industrial Biotechnology Innovation Centre" - IBioIC, koji je sufinansirao istraživanje.

Kako je navela „pretvaranje plastičnih boca u lek za Parkinsonovu bolest nije samo kreativna ideja reciklaže, već način da se procesi osmisle tako da rade u skladu s prirodom i donose stvarne koristi".

„Pokazujući da se štetan materijal može pretvoriti u nešto što poboljšava ljudsko zdravlje, tim dokazuje da održive i vredne biološke primene nisu samo moguće, već i efikasne“, dodala je.

Parkinsonova bolest je progresivni poremećaj nervnog sistema koji uzrokuje slabljenje i odumiranje neurona u mozgu. Glavni simptomi uključuju ukočenost, drhtanje i ograničeno kretanje.

L-DOPA je lek koji se koristi u svim fazama Parkinsonove bolesti i smatra se osnovnom terapijom. Obično se dobija iz tirozina, aminokiseline koja se nalazi u mnogim namirnicama, poput pasulja i paradajza. Pa kako je sada moguće dobiti je iz plastike?

Naučnici sa Univerziteta u Edinburgu prvo su razložili PET plastiku (polietilen-tereftalat) na njene osnovne komponente, uključujući tereftalnu kiselinu. Zatim su te molekule, pomoću genetski modifikovane bakterije E. coli, pretvorene u L-DOPA.

Ova bakterija je sposobna da sprovede niz bioloških reakcija i proizvede oblik L-DOPA za koji istraživači tvrde da je održiviji od postojećih metoda proizvodnje. Ovaj pristup manje zavisi od fosilnih goriva i koristi PET otpad, kojeg se godišnje proizvede oko 50 miliona tona.

„Ovo je tek početak“, rekao je profesor Stiven Volas, koji je predvodio istraživanje, i dodao: „Ako možemo da napravimo lek za neurološke bolesti iz plastične boce, uzbudljivo je razmišljati o tome šta sve ova tehnologija može da postigne“

Kako ističe, „plastični otpad se često posmatra kao problem za životnu sredinu, ali on predstavlja i ogroman, neiskorišćen izvor ugljenika".

"Razvojem bioloških sistema koji plastiku pretvaraju u važan lek pokazujemo kako otpad može postati vredan resurs koji doprinosi zdravlju ljudi", zaključio je.

Studija je objavljena u časopisu Nature Sustainability.