Može li se zatrudneti od smene tečnosti? Kako se HPV ne prenosi poljupcem, ali prenosi oralnim seksom? Kako da iskomuniciram sa dečkom ako on ne želi da koristi kondom? To su samo neka od pitanja koja postavljaju mladi, a na koja često ni odrasli nemaju odgovore, kaže omladinska i medijska radnica Marija Ratković.
Nova i poslednja sezona serije „Sex education“ počela je da se emituje juče, a reč je o seriji u kojoj mladi često pronalaze odgovore na pitanja koja ih interesuju.
Problem je što su internet, ali i produkti pop kulture često puni dezinformacija, te se ponovo postavlja pitanje gde se i na koji način mladi obrazuju o ovim važnim pitanjima.
Ratković se sa ovom serijom upoznala po preporucu mladih iz Omladinskog kluba šabačkog pozorišta.
„Mladi se najviše informišu na TikToku, iako mi možda mislimo da je Gugl prva stranica pretrage. Imali smo pre nekoiko godina kampanju „nije svaki pregled isti“ – imamo ih mnogo više onlajn, nego u ambulantama, bilo da govorimo o seksualno-reproduktivnim pregledima ili o pregledima mentalnog zdravlja. I to je problem, jer na internetu ima mnogo dezinformacija. Mi ne znamo u tom prostoru šta su laži, šta istine“, napominje ona.
Pitanja sa početka teksta navela je kao neka od najaznimljivijih na koje je naišla u praksi, te pozvala i odrasle da na se zapitaju znaju li odgovor na njih.
„Ti odgovori se nalaze na dnu interneta jer struka nema potrebe da se bavi influenserskim poslom, pa su najuticajini oni koji su najduhovitiji. Ne možemo govoriti o seksualnom zdravlju, a da ne govorimo o mentalnom zdravlju, jer mi nismo mašine za reprodukciju, naš organizam treba posmatrati u celini. Volela bih da se ljudi ne stide ovih pitanja i da svojim lekarima postavljau i ta malo kompleksnija pitanja, ne samo ono što se može pročitati na flajeru“, kazala je.
Na pitanje zašto onda seksualnog obrazovanja ima samo na ekranima i društvenim mrežama, Ratković odgovara da naša država, kao i mnoge druge, ima problem sa tim nazvom.
„Kad god se pominju mladi, posebno deca, nema mesta da se pomene i seks u istoj rečenici. Na neki način je to i opravdan strah od prekida detinjstva, ali moramo da razgraničimo da treba razgovarati o seksu i seksualnim praksama od samog početka ulaska mladih u obrazovni sistem – na onaj način na koji je to njima prilagođeno. Važno je govoriti i o prvim zaljubljenostima, o tom romantičnom aspektu, jer nije sve u seksu. Treba učiti i o poštovanju, dostojanstvu, intimnim odnosima, koji su neodvojivi od seksa i reproduktivnog zdravlja“, napominje ona.
Ono što je, kako je kazala, strašno je da se odrasli ne ponašaju sa odgovornošću tokom seksualnih praksi.
„Istraživanja pokazuju da u populaciji heteroseksualnih žena imamo najveću grupaciju inficiranih HIV-om. A mislili smo da je to naša ružna prošlost“, rekla je.
Dugoročni cilj Centra za biopolitičku edukaciju je uvođenje seksualnog obrazovanja u škole, kaže Ratković.
„Ukoliko ne volite naziv seksualno obrazovanje, zvaćemo ga zdravstveno. Tu ćemo učiti ne samo o seksualno-reproduktivnom, već i mentalnom, onda i javnom zdravlju. Sada obrazujemo prosvetne radnike, učitelje i učiteljice, nastavnike svih predmeta. Ovo je važno pitanje za one koji su razredne starešine, jer mladima je mnogo lakše da pričaju sa odraslima u koje imaju poverenja, a koji im neće nužno uskratiti telefon ili džeparac“, smatra.
Ratković je izdvojila tri vrste roditelja.
„Postoje dve vrste konzervatinvih roditelja – oni koji ne žele da im deca pohađaju seksualno obrazovanje, ali voleli bi da im deca sačuvaju reproduktivno zdravlje. Postoje i roditelji koji okreću glavu od toga, po principu sve će se prirodno kasti. Postoje i roditelji koji žele da sertifikovani radnici odgovaraju deci na njihova pitanja. Niko nema sve odgovore, ali obrazovne ustanove znaju gde da potraže te odgovore“, zaključuje.
Povezane vesti
Komentari ()
Vidi sve komentare