Velika studija švedskih naučnika pokazala je da povećan unos soli u organizam predstavlja faktor rizika za razvoj ateroskleroze, čak i kod osoba sa normalnim krvnim pritiskom.
Istraživanje, kojim je obuhvaćeno 10.788 ispitanika starosti između 50 i 64 godine, ukazalo je na to da povećan unos soli u organizam putem hrane povećava rizik od razvoja aterosklerotskih lezija u koronarnim i karotidnim arterijama, čak i kod učesnika sa normalnim krvnim pritiskom.
Povezane vesti
Saznanje upućuje na to da bi so sama po sebi mogla da bude štetan faktor i neposredno pre razvoja hipertenzije (povišenoga krvnog tlaka), pišu autori studije čiji su rezultati objavljeni u časopisu „European Heart Journal Open“.
Već je poznato da je unos soli povezan sa hipertenzijom, ali nije ispitano kakvu ulogu so ima u razvoju ateroskleroze, objasnio je glavni autor studije dr Džonas Vuopio sa Karolinska Instituta i predavač na Univerzitetu u Upsali za portal „Medscape“.
„Retko ko obraća pažnju na povezanost promena u kalcifikaciji arterija i povezanost pojave aterosklerotičnih plakova s unosom soli“, rekao je dr Vuopio i dodao da su raspolagali ekskluzivnim podacima iz ranijih istraživanja i iskoristili ih da bi upotpunili dosadašnja saznanja.
Kompjuterizovanoj tomografiji (MSCT) podvrgnuto je 10.788 odraslih učesnika starosti od 50 do 64 godine, a za merenje unosa soli korišćen je podatak o njenom izlučivanju u 24 sata.
MSCT koronarografija korišćena je za dobijanje 3D slika koronarnih arterija, čime se merio stupanj kalcijuma u koronarnim arterijama, a upotrebio se i za otkrivanje stenoze u koronarnim arterijama. Učesnicima istraživanja obavljen je i ultrazvuk karotidnih arterija.
Nakon prilagošđavanja u skladu sa godinama, polom i mestom istraživanja (studija je sprovedena u Upsali i Malmeu), istraživači su otkrili da je povećana konzumacija soli povezana sa bržim razvojem ateroskleroze na linearan način u koronarnim i karotidnim arterijama.
Pokazalo se da je sa svakim gramom soli više kod osoba sa normalnim pritiskom učestalost aterosklerotskih plakova u karotidama bila devet odsto, a koronarnih stenoza 17 odsto veća.
Naučnici podsećaju da dnevni unos soli, po preporuci SZO ne bi smeo da bude veći od jedne kašičice dnevno. Preporuka je i da se pritisak održava na manje od 120/80, jer već kod pritiska većeg od 117/75 rizik od razvoja ateroskleroze znatno raste.
Švedski naučnici smatraju da je porast krvnog pritska zbog unosa natrijuma, čak i ispod nivoa koja trenutno definiša arterijsku hipertenziju, važan faktor koji posreduje u međuigri između unosa soli i aterosklerotskog procesa.
„S obzirom na to da smo uočili povezanost i kod osoba s normalnim krvnim pritiskom, jedno od mogućih objašnjenja ovakvih nalaza je to da štetni patološki procesi počinju i pre razvoja hipertenzije“, zaključuju.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare