Prednosti zimskih šetnji - šta bi trebalo obući, a šta ne

S padom temperatura i skraćivanjem dana, boravak u toplini doma postaje uobičajena praksa. Međutim, izbegavanje hladnoće može dovesti do propuštanja značajnih prednosti koje pruža fizička aktivnost na svežem zimskom vazduhu, prenosi Net.hr.

Umesto pasivnosti, uz pravilnu pripremu moguće je iskoristiti zimski period za revitalizaciju duha i tela, piše Live Embody.

Zimska šetnja je više od obične rekreacije

Hodanje u hladnim uslovima predstavlja specifičan izazov za organizam, koji se razlikuje od vežbanja u zatvorenom prostoru. Srce intenzivnije radi kako bi održalo cirkulaciju i telesnu temperaturu, što rezultira efikasnim kardiovaskularnim treningom koji jača srčani mišić i poboljšava protok krvi.

Naučno je dokazano da boravak na otvorenom i umerena fizička aktivnost jačaju imuni sistem. Istraživanja potvrđuju da umerena aktivnost poboljšava cirkulaciju imunoloških ćelija, čime se povećava otpornost na sezonske infekcije, koje su često prisutne u pregrejanim i nedovoljno provetrenim prostorima.

Mentalne koristi takođe su značajne. Izloženost prirodnoj svetlosti, čak i tokom oblačnih zimskih dana, ključna je za regulaciju cirkadijalnog ritma i prevenciju sezonskog afektivnog poremećaja. Fizička aktivnost podstiče lučenje endorfina, dok prirodno okruženje, poput snegom prekrivenih pejzaža, deluje umirujuće i smanjuje nivo stresa, prenosi Net.hr.

Dodatna prednost je povećana potrošnja kalorija, jer telo na nižim temperaturama troši više energije da bi održalo telesnu temperaturu, što zimske šetnje čini korisnim alatom za regulaciju telesne težine.

Ključ je u slojevitom oblačenju

Udobnost tokom boravka na otvorenom zimi zavisi od pravilnog, slojevitog oblačenja koje omogućava zadržavanje toplote i efikasno odvođenje vlage sa tela. Primena pravila tri sloja opšteprihvaćena je i jednostavna metoda.

Prvi, osnovni sloj, u direktnom kontaktu s kožom, treba da bude od materijala koji odvode vlagu, poput sintetičkih vlakana ili merino vune. Neophodno je izbegavati pamuk jer zadržava vlagu, što dovodi do hlađenja tela.

Drugi, izolacioni sloj služi za zadržavanje telesne toplote, a za tu namenu najpogodniji su materijali poput flisa ili vune.

Treći, spoljašnji sloj pruža zaštitu od spoljašnjih uticaja poput vetra, kiše i snega i treba da bude vodootporan i nepropustan za vetar.

Posebnu pažnju treba posvetiti zaštiti ekstremiteta. Pošto glava, ruke i stopala najbrže gube toplotu, kapa, rukavice i topla, vodonepropusna obuća predstavljaju neizostavan deo zimske opreme.

Kada je najbolje vreme za šetnju?

Iako je fizička aktivnost korisna u bilo koje doba dana, pojedini termini imaju posebne prednosti. Jutarnja šetnja, naročito u vreme izlaska sunca, doprinosi suzbijanju melatonina (hormona sna) i regulaciji cirkadijalnog ritma, što podstiče budnost i energiju.

Podnevne šetnje omogućavaju maksimalnu izloženost dnevnoj svetlosti i najviše dnevne temperature, pa predstavljaju dobar prekid radnih obaveza. Večernje šetnje mogu poslužiti za opuštanje i smirivanje nervnog sistema nakon dnevnih aktivnosti. Ipak, važnije od preciznog izbora vremena jeste doslednost.

Redovna aktivnost, čak i u trajanju od 20 do 30 minuta nekoliko puta nedeljno, donosi značajne zdravstvene koristi.