Preskakanje doručka može da poremeti nivo šećera u krvi više nego što mislite

Preskakanje obroka na prvi pogled možda ne deluje kao veliki problem, a neki ga smatraju i korisnim. Ipak, takva navika može uticati na nivo šećera u krvi na način koji mnogi ne očekuju.

Neki ljudi preskaču obroke zbog nedostatka vremena, dok drugi to čine namerno – u nadi da će smršati ili poboljšati zdravlje, na primer, regulisanjem nivoa šećera u krvi. Ipak, kako preskakanje obroka zaista utiče na nivo šećera u krvi? Da li je to korisno ili štetno?

Nastavite sa čitanjem da biste saznali kako hrana utiče na šećer u krvi i šta se dešava kada preskočite obrok ili postite – ili jednostavno pređite na zaključak na dnu teksta, piše Miss7zdrava.24sata.hr.

Sve što treba da znate o šećeru u krvi

Kada jedemo, telo razlaže makronutrijente na manje, svarljive komponente. Ugljeni hidrati – koji imaju najveći uticaj na šećer u krvi – razlažu se na šećere (prvenstveno glukozu) koji se apsorbuju u krvotok.

To dovodi do porasta nivoa šećera u krvi. Taj skok podstiče pankreas da luči insulin, hormon koji reguliše nivo šećera u krvi tako što prenosi glukozu u ćelije, gde se ona koristi za energiju ili skladišti za kasniju upotrebu.

Kako glukoza ulazi u ćelije, nivo šećera u krvi opada, a luči se manje insulina. Ako nivo šećera u krvi padne previše nisko, pankreas luči drugi hormon – glukagon – koji šalje signal jetri da otpusti uskladištenu glukozu u krvotok, čime se nivo šećera u krvi ponovo podiže.

Na nivo šećera u krvi utiču brojni faktori: ishrana, fizička aktivnost, bolest i lekovi. Fluktuacije ovih nivoa mogu uticati na energiju, raspoloženje i želju za hranom, a dugoročno mogu povećati rizik od oboljenja kao što je dijabetes tipa 2. Zbog toga je održavanje stabilnog nivoa šećera u krvi od izuzetnog značaja.

Šta se dešava kada preskočite obrok?

Preskakanje doručka može otežati regulisanje nivoa šećera u krvi tokom dana. Na primer, studija iz 2019. godine, sprovedena na zdravim mladićima, pokazala je da je preskakanje doručka dovelo do znatno višeg nivoa šećera u krvi nakon ručka u poređenju sa danima kada su doručkovali.

Preskakanje doručka može poremetiti metabolizam glukoze i izazvati nepravilne fluktuacije šećera u krvi; takođe se povezuje sa povećanim rizikom od predijabetesa i dijabetesa tipa 2. Studija iz 2020. godine takođe je utvrdila da preskakanje doručka pogoršava kontrolu šećera u krvi kod osoba sa dijabetesom tipa 2. Preskakanje ručka ili večere takođe utiče na nivo šećera u krvi, mada ne u tolikoj meri kao preskakanje doručka.

Preskakanje obroka naspram povremenog posta

Povremeni post razlikuje se od povremenog preskakanja obroka jer podrazumeva strukturiran režim uzdržavanja od hrane tokom određenih vremenskih perioda. Kada se pravilno sprovodi, povremeni post može poboljšati regulaciju šećera u krvi. Neka istraživanja ukazuju na to da usklađivanje vremena obroka sa prirodnim cirkadijalnim ritmom tela može pomoći u regulisanju šećera u krvi.

Na primer, režim ishrane ograničene na određeni deo dana gde se unos hrane odvija unutar određenog vremenskog okvira, a post traje ostatak dana – može imati pozitivan efekat.

Iako neke studije ukazuju na to da su režimi posta efikasniji od standardnih dijeta u snižavanju nivoa šećera u krvi, druge tvrde da su konvencionalne dijete podjednako efikasne. Potrebno je više istraživanja kako bi se bolje razumelo kako različiti oblici posta utiču na nivo šećera u krvi i glikemijsku kontrolu, navodi portal Health.

Šta učiniti umesto preskakanja obroka

Ako brinete o regulisanju nivoa šećera u krvi, najbolje je da se posavetujete sa lekarom i napravite plan ishrane prilagođen vašem zdravstvenom stanju. Iako povremeno preskakanje obroka neće drastično uticati na šećer u krvi, poželjno je imati ustaljen raspored ishrane – posebno ako imate dijabetes. Evo nekoliko saveta koji vam mogu pomoći:

Započnite dan doručkom bogatim proteinima i vlaknima; takav obrok pomaže u održavanju stabilnog nivoa šećera u krvi.

Kombinujte ugljene hidrate sa proteinima i vlaknima; oni usporavaju varenje i pomažu u održavanju ravnoteže šećera u krvi tokom dana.

Pridržavajte se ustaljenog dnevnog rasporeda ishrane; neka istraživanja ukazuju na to da je za zdravlje optimalan vremenski okvir za unos hrane kraći od 12 sati dnevno.

Izbegavajte kasne obroke; kasno uzimanje hrane povezuje se sa lošijom regulacijom šećera u krvi i većim rizikom od zdravstvenih problema, poput dijabetesa.

Ako razmišljate o povremenom postu (intermitentnom postu) radi poboljšanja nivoa šećera u krvi, obavezno se posavetujte sa svojim lekarom.

Kada treba biti oprezan

Problemi sa regulacijom nivoa šećera u krvi mogu dovesti do hipoglikemije (nizak nivo šećera) i hiperglikemije (visok nivo šećera), izazivajući niz simptoma – od kojih neki mogu biti ozbiljni. Simptomi na koje treba obratiti pažnju uključuju:

• drhtavicu i slabost,
• ubrzan rad srca,
• hladan znoj ili prekomerno znojenje,
• snažan osećaj gladi,
• nervozu ili anksioznost,
• konfuziju ili neobično ponašanje,
• glavobolju ili vrtoglavicu,
• zamućen vid,
• otežan govor,
• pospanost,
• kao i ekstremnu žeđ i učestalo mokrenje.

U teškim slučajevima, veoma nizak nivo šećera u krvi može dovesti do napada (konvulzija), gubitka svesti, kome, pa čak i smrti. Ako osetite bilo koji od ovih simptoma ili sumnjate na probleme sa regulacijom šećera u krvi, odmah se obratite lekaru.

Šta nauka kaže o preskakanju obroka

Preskakanje obroka – posebno doručka – može negativno uticati na regulaciju nivoa šećera u krvi. Iako neke studije ukazuju na to da organizovani režimi posta, poput TRF-a (ishrana ograničena na određeni vremenski period), mogu imati pozitivan efekat, preskakanje obroka se generalno ne preporučuje kao metoda za poboljšanje nivoa šećera u krvi.

Za savete o rasporedu obroka i regulaciji šećera u krvi, najbolje je potražiti personalizovane preporuke od zdravstvenog radnika.