PREVENCIJA JE 90% ZDRAVLJA – kako bi preventivni pregledi i dijagnostika mogli da utiču na zdravstvenu sliku Srbije?

Srbija boluje. Medicinska istraživanja iz 2021. godine ostavila su nas pred statistikom koja zabrinjava, ukazujući na ozbiljne boljke od kojih pati naš zdravstveni sistem, zajedno sa građanima. Primera radi, od ukupnog broja preminulih u našoj zemlji, čak 41.4% njih bitku je izgubilo od neke iz grupe bolesti kardiovaskularnog sistema. Istina je da se bolesti srca i krvnih sudova najčešće dijagnostikuje kod starije populacije ali, ne smemo izgubiti iz vida da one sve manje i manje diskriminišu po polu i starosti. Naime, u čitavom svetu baš od bolesti krvnih sudova premine preko 17 miliona ljudi. Ovako velikom broju žrtava kardiovaskularnih problema (svaki treći preminuli) svakako doprinosi sve učestaliji nezdrav pristup životu – neadekvatna ishrana, pušenje, slaba aktivnost... Sve to dovodi da se ovoj neslavnoj statistici sve češće pridružuju i mlađe osobe.

Umesto da se lečimo od velikog broja bolesti srca i krvnih sudova, odnosno – umesto da reagujemo kada je već postalo kasno – stručnjaci više ni ne preporučuju, već glasno apeluju i opominju da je važnost preventivnih pregleda jedina slamka spasa da statistika ne postana još crnja. U prilog preventivi govore podaci da se skoro 80% prevremenih smrtnosti i čak 50% obolevanja od srčanog i moždanog udara može sprečiti! Pored aktivnijeg i zdravijeg načina života, preventivne i redovne lekarske kontrole vitalna su mera u ovoj borbi.

Koje još bitke Srbija gubi na frontu zdravlja?

Od čega Srbija boluje i umire govori podatak da je naša zemlja druga u Evropi po smrtnosti od karcinoma, a na 18. po učestalosti obolevanja od raka. To znači da se svake godine oprostimo sa 30.000 građana koji su bitku sa karcinomom izgubili. Muškarci najčešće oboljevaju od raka pluća i debelog creva, dok su žene uglavnom žrtve raka dojki, grlića materice i jajnika. Samo u prošloj godini, Srbija je zabeležila novih 7000 dijagnoza karcinoma pluća, 4600 karcinoma dojke i čak 4000 raka debelog creva. Brojke nemilosrdno rastu i naša zemlja, ne baš tako polako, gubi bitku sa teškim bolestima.

Pored kardiovaskularnih oboljenja i tumora koji su bili uzrok smrti za 15.1% svih preminulih, bolesti sistema za disanje krivci su za 5.3% svih preminulih građana naše zemlje, bolesti žlezda sa unutrašnjim lučenjem, ishrane i metabolizma 2.6%, bolesti sistema za varenje 2.2% i bolesti nervnog sistema 2.1%.

Pitanje koje se samo nameće je: Postoji li (bilo kakvo) svetlo na kraju tunela?

Odgovor može iznenaditi. Svetlo se veoma često nalazi ispred tunela!

Briga o zdravlju, skrining i redovni pregledi naša su teška artiljerija u borbi protiv bolesti

Gotovo dve trećine faktora koji dokazano povećavaju rizik za nastanak određenih vrsta karcinoma u našim je rukama. U pitanju su pušenje, prekomerna težina, neaktivnost, zloupotreba opojnih supstanci... Nažalost, nasledni i faktori okoline takođe su odgovorni za veliki broj oboljevanja, čak i ukoliko osoba savesno vodi računa o zdravlju. Tu na scenu stupa skrining.

Skrining programi za prevenciju raka u Srbiji su organizovane aktivnosti koje jednostavnim testovima u zdravstvenim ustanovama identifikuju rak pre nego što se bolest razvije.

Kancelarija za skrining raka organizacija je koja je zadužena za neposredno sprovođenje nacionalnih programa ranog otkrivanja karcinoma grlića materice, karcinoma dojke i kolorektalnog karcinoma. Ona koordinira, organizuje, prati i procenjuje sprovodjenje organizovanog skrininga i obezbeđuje stručnu podršku ostalim učesnicima u njegovom sprovođenju. Brine i o informisanju širokog sprektra, kao i edukaciji u oblasti sprovođenja skrininga, dostavlja Ministarstvu zdravlja i Republičkim stručnim komisijama predloge planova i predlaže Republičkim stručnim komisijama izmene, dopune i nove programe skrininga i modele za njihovo sprovođenje, kao i nacrt kriterijuma, standarda, normativa, pokazatelja i predloge uputstava i propisa za skrininge; planira i sprovodi istraživanja u oblasti skrininga; dostavlja izveštaje o sprovođenju skrininga Ministarstvu zdravlja najmanje jednom mesečno i sprovodi i druge aktivnosti iz oblasti skrininga, uz saglasnost Republičkih stručnih komisija.

Redovne kontrole medicinskim radnicima pomažu da malignitete otkriju u veoma ranim fazama, kada mogu odlično reagovati na terapiju i biti izlečeni ponekad i u 90%!

Zato je od velike važnosti povratiti donekle narušeno poverenje između pacijenta i lekara, koji su perjanice zdravstvenog sistema Srbije. Na temelju tog poverenja, potrebno je izgraditi novi sistem u kojem će preventiva preuzeti štafetu lečenju.

Zdravstvene ustanove u Srbiji podižu svest o važnosti prevencije

Tokom maja, važan program preventive odigrao je značajnu ulogu u obnavljanju poverenja u naš zdravstveni sistem. U okviru akcije Ministarstva zdravlja organizovani su besplatni preventivni pregledi u skoro 200 zdravstvenih ustanova širom zemlje. Građani, sa i bez zdravstvenog osiguranja, imali su priliku da urade kompletnu krvnu sliku, EKG, nivo šećera u krvi, krvni pritisak i da urade ultrazvuk abdomena. Pregledi i analize vršili su se bez zakazivanja i uputa a ministar zdravlja, Zlatibor Lončar, pozvao je na pregled sve građane, bilo da osećaju neke tegobe ili ne, i to baš sa ciljem da se podigne svest koliko su preventivni pregledi važni i korisni. Primera radi, tokom samo jednog dana preventivnih pregleda, čak nekoliko hiljada građana upućeno na dalju dijagnostiku i hitno bolničko zbrinjavanje. U jednoj ustanovi, od 297 ljudi koji su došli na organizovani preventivni pregled, kod 55 su otkrivena određena ozbiljnija stanja, poput tumora jetre i pankreasa, dok su kod nekih prisutne i metastaze, visok pritisak, poremećaj ritma, anemija...

Pored ovakvih pojedinačnih intezivnih programa preventivnih pregleda i organizovanog skrininga, građani Srbije imaju priliku da zdravlje uzmu u svoje ruke, informišući se o svim mogućnostima koje naš zdravstveni sistem pruža. Jedan od korisnih izvora informacija je i platforma Hipokratija, koja omogućava svim građanima da podele svoje iskustvo i preporuče medicinske radnike koji su im pomogli kada im je zdravstvena podrška bila najpotrebnija ali, i da ukažu na pojedinačne nepravilnosti koje su uočili. Hipokratija je osmišljena da korisnicima pruži kvalitetan i informisan izbor lekara, bolnice ili ordinacije za njih i njihovu porodicu, tako što na platformi mogu pronaći, uporediti i oceniti zdravstvene ustanove u Srbiji – po ustanovi, specijalizaciji i ličnom iskustvu.

Uloga građana u napretku zdravstvene prevencije

Imajući u vidu da prevencija pre svega znači formiranu svest o mogućnostima pravovremenog reagovanja u okviru zdravstvene nege, kao i svest o kvalitetu same nege, motiv uključenja svakog pojedinca morala bi biti lična odgovornost i konstruktivan odnos prema zdravlju. Put do dominacije preventive u odnosu na lečenje već razvijenih bolesti je dugačak i sa sobom nosi veliku dozu odgovornosti – što lične, što kolektivne. Građani, struka i nauka moraju da sarađuju u tesnoj vezi kako bi svi zajedno preuzeli odgovornost koju kontinuitet prevencije i, shodno tome - njeni rezultati zahtevaju. Za početak, dovoljan je redovan kontakt sa odabranim lekarom, savestan odlazak na preventivne preglede u skladu sa grupom kojoj pojedinac pripada, u smislu starosne dobi i pola, kao i zdrav način života koji u današnje vreme kada bolesti uzimaju sve veći danak postaju imperativ i uslov za kvalitetan i dugovečan život.