Profesorka Ilić o faktorima rizika za kardiovaskularne bolesti - koliko često treba ići na pregled?

Kardiovaskularne bolesti (KVB) obuhvataju bolesti srca i krvnih sudova. U ovu grupu spadaju: koronarna bolest srca (angina pektoris i infarkt), moždani udar, bolesti perifernih arterija, srčana slabost, aritmije, bolesti srčanih zalistaka, različite kardiomiopatije i urođene srčane mane.

Kako nastaju KVB i šta ih prouzrokuje?

Kardiolog, prof. dr Aleksandra Ilić za portal N1 kaže da za nastanak KVB veliki uticaj imaju životne navike.

Ona takođe dodaje da genetika može da poveća sklonost ka određenim KVB, kao što su neki oblici kardiomiopatija, povišen krvni pritisak, povišene masnoće u krvi, ali da nisu sve nasledne.

"Najčešći uzrok KVB je ateroskleroza – proces koji započinje još u detinjstvu i u kojem se masne naslage talože u zidovima krvnih sudova, postepeno ih sužavajući. To otežava protok krvi i može dovesti do ozbiljnih posledica po srce, mozak i druge organe, te nastanka srčanog udara (infarkta miokarda), moždanog udara, kao i bolesti arterija nogu", objašnjava profesorka.

Svake godine u Evropi umire više od četiri miliona ljudi zbog aterosklerotskih KVB.

Kada je u pitanju Srbija, aterosklerotske kardiovaskularne bolesti (srčani i moždani udar) su vodeći uzrok i obolevanja i umiranja.

Faktori koji doprinose razvoju KVB

"Razvoju ovih bolesti doprinose faktori rizika na koje ne možemo uticati, kao i mnogi koje možemo korigovati i na taj način smanjiti pomenuti rizik", kaže profesorka.

Faktori rizika na koje ne možemo uticati:

• genetsko nasleđe (porodična istorija srčanih bolesti)
• pol (muškarci pre 65. godine češće obolevaju od KVB, dok žene nakon menopauze imaju veći rizik)
• godine života (rizik raste sa starošću)

Faktori rizika na koje možemo uticati:

• povišen krvni pritisak,
• povišene masnoće u krvi (holesterol i trigliceridi),
• šećerna bolest,
• gojaznost i nezdrava ishrana,
• pušenje i nedostatak fizičke aktivnosti,
• stres.

Hipertenzija - povišen krvni pritisak

Hipertenzija (povišen krvni pritisak) je jedan od najčešćih uzroka KVB. U Srbiji, oko polovina odraslog stanovništva ima hipertenziju, a broj obolelih raste.

Kako profesorka Ilić navodi, "poblem je sa jedne strane niska svest o značaju redovnih kontrola zbog čega hipertenzija ostaje neotkrivena, a sa druge strane nepridržavanje lekarskih uputstava o uzimanju terapije što dovodi do velikog broja pacijenata sa neregulisanim vrednostima krvnog pritiska što doprinosi nastanku infarkta miokarda, moždanog udara, srčane i bubrežne slabosti".

Dislipidemija - povišene masnoće u krvi

Dislipidemija (povišene masnoće u krvi) često ne daje simptome i otkriva se slučajno.

"Povišene masnoće u krvi potiču iz hrane, ali i usled povećanog stvaranja u organizmu, što može biti genetski uslovljeno. Zbog toga često nije dovoljna samo promena stila života u smislu povećanja fizičke aktivnosti, menjanja načina ishrane, prestanka upotrebe cigareta i alkohola, nego i uvođenje lekova koji sprečavaju stvaranje ili apsorpciju masti, te postizanja ciljanih vrednosti LDL holesterola, takozvanog "lošeg" holesterola", smatra profesorka.

Ona dodaje da ove vrednosti nisu iste za celopkupnu populaciju. Što je veća mogućnost da neko oboli od kardiovaskularne bolesti (veći kardiovaskularni rizik), vrednosti LDL holesterola moraju biti niže.

Kako dalje objašnjava, "na osnovu toga, lekar određuje vrstu leka koji treba da se uzima, koliko često nakon propisivanje terapije moraju da se kontrolišu vrednosti masti u krvi i ostali laboratorijski parametri, kao i da li je potrebna korekcija doze leka ili dodatak drugog, odnosno trećeg leka.

"Pacijenti ne smeju sami da prekidaju terapiju - ni za povišen krvni pritisak, ni za holesterol/trigliceride, ne smeju da menjaju vrstu leka ili da ga uzimaju na drugačiji način od onog kako je propisan", ističe kardiolog.

Takođe je veoma važno, kaže ona, da se lekovi uzimaju svakodnevno i da se u dugom vremenskom periodu postigne održavanje reulisanih vrednosti krvnog pritiska i masnoća u krvi, jer je to jedini način da se smanji rizik od nastanka fatalnih komplikacija. Fiksne kombinacije lekova (dva ili tri leka u jednoj tableti/kapsuli) pomažu boljoj kontroli i masnoća u krvi i krvnog pritiska.

Dijabetes melitus tip II - šećerna bolest tip II

Dijabetes melitus tip II (šećerna bolest tip II) je takođe značajan faktor rizika za nastanak kardiovaskularnih komplikacija.

"Zabrinjavajuće je što je sve više mladih sa dijabetesom tipa II, čemu u najvećoj meri doprinose nezdrava ishrana i loše životne navike. Redovne kontrole šećera u krvi, korekcija životnih navika i uzimanje propisane terapije je ključno za regulaciju šećerne bolesti i spračavanje komplikacija", objašnjava profesorka Ilić.

Gojaznost

Gojaznost je hronična bolest, koje nastaje kada se u organizmu taloži prekomerna količina masnog tkiva. Posebno je rizično nakupljanje masti u predelu stomaka - takozvani abdominalni tip gojaznosti.

"Iako se često posmatra samo kao estetski problem, gojaznost je ozbiljan zdravstveni problem, koji doprinosi nastanku i pogoršanju krvnog pritiska, povećanja holesterola, triglicerida i šećera u krvi, te nastanka ozbiljnih kardiovaskularnih komplikacija", kaže kardiolog.

Ona dodaje da "osobe sa viškom telesne mase imaju veći rizik od razvoja koronarne bolesti srca, moždanog udara, srčane i bubrežne slabosti, pa se zbog toga gojaznost, kao i svaka druga hronična bolest mora lečiti – promenom životnih navika i upotrebom terapije, koju propiše lekar".

Najčešći siptomi bolesti srca i krvnih sudova koji se javljaju

Simptomi zavise od vrste bolesti, ali najčešći znakovi upozorenja uključuju:

• bol, pritisak ili stezanje u grudima,
• nedostatak vazduha i brzo zamaranje,
• netoleranciju fizičkog napora,
• otoke nogu,
• nepravilan ili ubrzan rad srca,
• nesvesticu,
• iznenadnu slabost ili utrnulost jedne strane tela, poremećaj govora.

"Ove simptome ne treba ignorisati, naročito ako se jave iznenada ili pri minimalnom naporu", naglašava profesorka.

Posledice nelečenih KVB

Nelečene kardiovaskularne bolesti mogu dovesti do srčanog i moždanog udara, hronične srčane slabosti, hronične bubrežne slabosti, invaliditeta, smanjenja kvaliteta života, ali i do smrtnog ishoda.

Osobe koje su u većem riziku od KVB

Sve osobe koje su već imale neku kardiovaskularnu bolest, naročito srčani ili moždani udar su u povećanom riziku od novih kardiovaskularnih događaja.

Zatim, kaže profesorka, oni koji imaju neregulisane pomenute faktore rizika, pre svega hipertenziju, dislipidemiju, dijabetes, koji su gojazni, pušači, kao i fizički neaktivne osobe.

Prevencija KVB - koliko često bi trebalo ići na preglede

Najefikasnija prevencija uključuje:

• redovnu fizičku aktivnost (oko 150 minuta umerenog intenziteta nedeljno);
• zdravu i uravnoteženu ishranu (više povrća, voća, “celih” žitarica, ribe, izbegavati šećere, prženu, “brzu” hranu, zasićene masti, gazirana pića, redukovati upotrebu soli i alkohola);
• regulaciju krvnog pritiska, holesterola, šećera i triglicerida u krvi;
• održavanje idealne telesne težine i redukciju viška kilograma;
• kontrolu stresa i dovoljno sna;
• prestanak pušenja;
• preventivne preglede - za sve zdrave osobe starije od 40 godina koji podrazumevaju sledeće:
• povremene kontrole krvnog pritiska - bar jednom godišnje;
• kontrolu lipidnog statusa – jednom godišnje;
• kontrolu šećera u krvi – jednom godišnje;
• EKG – jednom godišnje ili po savetu lekara;
• ultrazvuk srca i test opterećenjem – po savetu lekara.

"Žene u menopauzi imaju povećan rizik i preporučuje se da u tom periodu češće kontrolišu masnoće u krvi i krvni pritisak", ističe kardiolog.

Kardiovaskularne bolesti su ozbiljan javnozdravstveni problem, ali pravovremenim preventivnim merama, zdravim stilom života, redovnim kontrolama značajno se smanjuje rizik od komplikacija.

"Svaka osoba može uticati na svoje zdravlje – kontrolom krvnog pritiska, masnoća i šećera u krvi, uz redovnu fizičku aktivnost, zdravu ishranu, prestanak pušenja i održavanje idealne telesne težine", zaključuje profesorka Ilić.