Psihijatar objasnio kako negativne misli utiču na mozak i zašto je važno prekinuti taj obrazac

Da li ste se ikada zapitali ostavljaju li vaše misli tragove koji su dublji od trenutnog lošeg raspoloženja? Verovanje da su pesimizam i zabrinutost samo prolazno stanje uma moglo bi biti pogrešno.

Tome doprinosi neuronauka koja otkriva pravu istinu: način na koji razmišljamo u realnom vremenu menja fizičku strukturu mozga. Negativni mentalni obrasci doslovno uspavljuju naš frontalni režanj, upravljački centar mozga, čineći nas podložnijima stresu, bolu i anksioznosti. Ipak, dobra vest je da taj proces nije jednosmerna ulica, prenosi Živim.hr.

Negativne misli slabe naš frontalni režanj

Poznati psihijatar Danijel Amen podelio je rezultate nedavnog istraživanja u kojem su analizirani snimci mozga ljudi koji se bore sa anksioznošću. Ono što su otkrili dovodi u pitanje uvreženo mišljenje da su misli samo prolazni mentalni događaji. Istraživanje pokazuje direktnu povezanost između negativnog razmišljanja i funkcije mozga, što utiče na sve – od sposobnosti koncentracije do intenziteta fizičkog bola koji osećamo.

Slabljenje frontalnog režnja

Amenov istraživački tim proučavao je skoro dve hiljade osoba sa anksioznošću kako bi video kako trajni negativni obrasci razmišljanja utiču na aktivnost mozga. Rezultati su bili vrlo jasni – što se osoba češće prepuštala negativnim mislima, to je funkcija frontalnog režnja mozga bila slabija.

Frontalni režnjevi su svojevrsni upravljački centar mozga. Oni nam pomažu da ostanemo fokusirani pod pritiskom, regulišemo emocionalne reakcije, donosimo promišljene odluke i smirimo nervni sistem kada je pod stresom. Takođe imaju ključnu ulogu u regulaciji osećaja bola.

Povezanost sa anksioznošću i depresijom

Kada se aktivnost frontalnog režnja smanji, mozak postaje reaktivniji, lakše se ometa i osetljiviji je na stres.

Studija je pokazala nekoliko zanimljivih obrazaca kod osoba sa izraženim negativnim načinom razmišljanja. Kod njih je zabeležen slabiji protok krvi u frontalnom režnju, što je snažno povezano sa povećanom anksioznošću, depresijom, nametljivim mislima i emocionalnom nestabilnošću. Takođe je primećena smanjena aktivnost u frontalnim, temporalnim i parijetalnim delovima mozga, regionima ključnim za kognitivnu kontrolu i regulaciju emocija.

Istovremeno su određena područja malog mozga bila aktivnija nego inače, što sugeriše da mozak pokušava da kompenzuje slabiju funkciju frontalnog režnja pojačanom brigom i stalnim oprezom. Učesnici sa izraženim negativnim obrascima razmišljanja takođe su pokazivali slabije pamćenje, lošiju regulaciju stresa i manju psihološku otpornost.

Začarani krug negativnih misli

Ova istraživanja uklapaju se i u Amenov širi rad o nadi i sreći. U paralelnim istraživanjima pokazalo se da ljudi koji prijavljuju nizak nivo nade ili zadovoljstva životom imaju vrlo sličan obrazac – smanjenu aktivnost frontalnog režnja. Drugim rečima, mozak postaje manje sposoban da smiri sopstveni unutrašnji alarmni sistem, što stvara začarani krug iz kojeg je teško izaći.

Taj krug izgleda otprilike ovako: negativne misli smanjuju aktivnost frontalnog režnja, što pogoršava regulaciju emocija, pojačava osećaj bola i anksioznosti, a zatim stvara još više negativnih misli. Kada frontalni režnjevi uspore, veći uticaj preuzima talamus, deo mozga koji deluje kao svojevrsna senzorna kapija. Tada svaka neprijatna senzacija postaje intenzivnija, a stres se doživljava snažnije nego inače.

Moguće je svesno jačati delove mozga odgovorne za smirenost, jasnoću i emocionalnu stabilnost

Pet načina stvaranja otpornosti

Dobra vest je da taj proces nije nepovratan. Mozak je izuzetno plastičan, što znači da se može menjati i prilagođavati tokom života. Upravo zato moguće je svesno jačati delove mozga odgovorne za smirenost, jasnoću i emocionalnu stabilnost.

Jedan od načina, ističe poznati psihijatar, jeste da negativne misli posmatramo poput naučnih hipoteza, a ne kao apsolutne istine. Kada se pojavi pesimistična misao, korisno je zastati i zapitati se: Da li je ova misao tačna? Da li je korisna? Postoji li drugi način da sagledam ovu situaciju? Takav mentalni „korak unazad“ aktivira frontalne režnjeve i prekida automatsku spiralu negativnosti.

Važnu ulogu ima i nada. Ona nije samo emocija već i stanje mozga koje podržava zdravlje frontalnog režnja. Aktivnosti koje stvaraju osećaj napretka – postavljanje malih ciljeva, učenje novih veština ili planiranje budućnosti – jačaju neuronske puteve povezane sa optimizmom.

Negativne misli takođe mogu pojačati osećaj bola, pa upravljanje mentalnim stanjem postaje jednako važno kao i briga o telu. Tehnike poput svesnog disanja, kratkih vežbi uzemljenja ili stabilne dnevne rutine pomažu nervnom sistemu da prepozna osećaj sigurnosti i spreče da stres preraste u fizičku napetost.

Stručnjaci naglašavaju i važnost osnovnih životnih navika. Frontalni režnjevi najbolje funkcionišu kada imamo dovoljno sna, stabilan nivo šećera u krvi i kada izbegavamo supstance koje usporavaju njihovu aktivnost – poput alkohola ili kanabisa.

Jednako važna je i novost u svakodnevici. Učenje novih stvari aktivira i jača frontalni režanj. To može biti novi hobi, sport koji zahteva koordinaciju, poput tenisa ili badmintona, ili čak jednostavna promena rute tokom jutarnje šetnje.

Sve to vodi do jednog zanimljivog zaključka: naše misli imaju mnogo veću moć nego što često mislimo. One ne oblikuju samo naš pogled na svet već doslovno menjaju način na koji mozak obrađuje emocije, interpretira fizičke senzacije i reaguje na životne izazove.

Negativnost će uvek biti deo života, međutim ona ne mora upravljati našim unutrašnjim svetom. Kada svoje misli posmatramo sa dozom radoznalosti, umesto da ih automatski prihvatamo kao činjenice, ne menjamo samo raspoloženje. Gradimo mozak koji je otporniji, uravnoteženiji i dugoročno sposobniji da podrži naše mentalno i fizičko zdravlje.