Psihološkinja: U svakom razredu sigurno postoji jedno ili dva deteta sa ADHD-om

Kako navodi gošća Dana uživo, psihološkinja i porodična terapeutkinja Radmila Vujić Bojović, za ovaj poremećaj su karakteristične tri stvari smanjena pažnja, hiperaktivnost i ono što je vrlo značajno - impusivnost.

"Neke od ovih karakteristika se sreću kod mnoge dece, međutim, kao združene, sreću se kod dece koja imaju određeni oblik ADHD-a", kaže ona i dodaje da to može biti blaži, srednji i vrlo intezivan oblik ovog poremećaja.
Ona dalje objašnjava da roditelji, i oni koji se bave decom mogu da primete razliku između deteta koje je živahno i deteta koje jednostavno ne može da se smiri i da se fokusira. Ćešći su dečaci ti koji su hiperaktivni, nego devojčice kod kojih je karakteristična verbalna hiperaktivnost.

Kako je to sve "tanano", kako kaže Vujić Bojović, ne savetuje se roditeljima da postavljaju dijagnozu, već ukoliko imaju neku sumnju, da se ipak posavetuju da pedijatrom ili drugim stručnjakom za tu oblast.

Razumevanje društva za ADHD

"ADHD se najčešće konstatuje kod deca koja pođu u školu, kod one koja ne mogu nikako da se naviknu na promenjene okolnosti i ponašanja", kaže psihološkinja i dodaje da ta deca često ustaju na času, pitaju prekidaju... što učiteljima i nastavnicima smeta.

Psihološkinja naglašava da su ta deca često visoko inteligentna, ali nemaju baš tako visoko školsko postignuće, upravo zbog tog nedostatka pažnje.

"Ono što kaže statistika je da tri do pet odsto populacije ima neki oblik ADHD-a. U svakom razredu sigurno postoji jedno dete ili dva sa nekim oblikom ovog poremećaja", ističe ona.

Takođe kaže da su od strane školskog sistema ta deca, na neki način, etiketirana kao drugačija, jer njihovo ponašanje odstupa od uobičajenog.

Ona primećuje da se određeni oblici ADHD-a sve češće konstatuju u ranijem uzrastu i to se objašnjava savremenim načinom života.

"Nije do hrane, ni do preterane upotrebe ekrana. Tu je najviše u pitanju genetika i biohemijska moždana regulacija. Kod neke dece to spontano prestaje u periodu sazrevanja, a kod neke ne prestaje, pa je neophodna intervencija i lečenje", kaže sagovornica.

Lečenje ADHD-a

"ADHD se u određenim slučajevima tretira medikamentozno, ali pre svega se tretira bihejvioralnim tehnikama - učenjem novih veština, postavljanjem pravila... čak se sprovodi i porodična terapija koja je vrlo značajna", objašnjava psihološkinja.

Celo gostovanje psihološkinje i porodične terapeutkinja Radmile Vujić Bojović pogledajte u videu iznad teksta.