Reumatske bolesti i zapošljavanje - od rane dijagnostike do mogućih prepreka

O položaju pacijenata koju boluju od reumatskih bolesti za Novi dan govori dr Mirjana Lapčević, predsednica Udruženja pacijenata koji su oboleli od reumatskih bolesti Srbije (ORS), koja je i sama obelela od ove bolesti.
"Sa 42 godine sam dobila reumatoidni artritis, a tome je predhodio niz stresnih situacija. Obična prehlada koja je trajala nedelju dana, bila je kap koja je prelila čašu i bolest se tada javila. Posle nedelju dana lečenja sam shvatila da ne idem ka ozdravljenju, već suprotno, da mi je sve lošije i lošije. Dijagnoza je brzo uspostavljena zahvaljujući prof.dr Radmili Petrović sa Instituta za reumatologiju i odmah sam počela sa lečenjem metotreksatom, zlatnim standardom u lečenju reumatoidnog artritisa. Posle četiri, pet meseci bolest je stavljena pod kontrolu", ispričala je dr Lapčević.

Kako dr Lapčević navodi često je dolazilo do pogoršanja, jer je ona hiperaktivna osoba.

"Stresne situacije najčešći su okidač da se pojavi bolest ili virusne i bakterijske infekcije, ali su isto tako i okidači za pogoršanje same bolesti", ističe doktorka i dodaje da kada se otkrije bolest i započne lečenje savremenom terapijom, pacijenti imaju šansu da se osećaju dobro. Ali da bi se osećali dobro do kraja života, jer je ovo doživotna bolest, moraju da promene stil života.

Kako navodi dr Lapčević, "pre svega, pacijenti moraju da slušaju savete reumatologa, a ne da improvizuju".

"S druge strane moraju da promene i način ishrane, režim spavanja, koje je veoma bitno kod ove bolesti. To uključije i spavanje tokom dana 10 do 15 minuta  u više navrata ako je potrebno, da bi se organizam odmorio. Dakle, život bi trebalo da prilagodite ovoj bolesti", ističe doktorka i dodaje:

"Zahvaljujući pravovremenoj dijagnozi i savremenom lečenju nisam otišla u invalidsku penziju, već sam u penziju otišla sa 65 godina".

Lečenje pacijenata u vreme pandemije

Pandemija koronavirusa je veliki problem za čitav svet, samim tim i za našu zemlju i teško je snaći se u ovom vremenu, "jer mnogi građani ne mogu da dođu do svog izabranog lekara, a samim tim i do specijaliste", kaže doktorka.

Takođe treba imati u vidu da su "lekari opšte medicine početna i završna karika u lečenju građana". Kako doktorka navodi, "oni su ti  koji treba da prepoznaju prve simptome reumatskih bolesti".

Simptomi reumatskih bolesti

Simptomi ove bolesti su karakteristični, poput bolova u sitnim zglobovima šaka, stopalima i krstima kod ankilozirajućeg spondilitisa.

"Bol se javlja u miru, najači je pred zoru, on budi pacijenta iz sna, i praćen je jutarnjom ukočenošću koja traje duže od pola sata. Ovu bolest takođe prati brzo zamaranje i malaksalost. Kada pacijent navede ove simptome, izabrani lekar treba da prepozna da se radi o autoimunoj bolesti, kakve su reumatske bolesti", objašnjava dr Lapčević, i dodaje:

" U domu zdravlja pacijent može da uradi sedimentaciju, CRP i krvnu sliku, eventualno mokraćnu kiselinu. Sve ostalo rade kod reumatologa".

Takođe je važno naglasiti "da se takvi pacijenti šalju reumatologu i to sa uputom bez termina. Mi iz udruženja ORS smo napravili dogovor sa Udruženjem reumatologa Srbije da se pacijenti koji na uputu imaju radnu dijagnozu nekih od oblika zapaljenske reumatske bolesti, odmah primaju, bez zakazivanja, jer je ovde vreme život", kaže doktorka.

Prema rečima doktorke, bolest se najčešće javlja kod mladih i to češće kod žena nego kod muškaraca, od 20 do 40 godine, a to je radno aktivno stanovništvo, a žene su tada u reprodutiktvnom periodu. Veoma je važno uspostaviti dijagnozu na vreme, a to je posao reumatologa.

Da li su ovakvi pacijenti diskriminisani na tržištu rada?

Trenutno se spovodi projekat evropske lige za borbu protiv reumatizma koji glasi: "Ne odlaži, vreme je za posao".

"Održali smo nedavno seminar na kom su predavači bili reumatolozi i pravnici iz Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ). ORS pokušava da pridobije poverenje obolelih od reumatskih bolesti, a NSZ je sa nama, pa bi bilo poželjno da se obrate izabranom lekaru koji bi trebalo da im da obrazac s kojim odlaze u NSZ radi procene invalidnosti", kaže dr Lapčević.

"To je važno jer je najveća prepreka to što nemaju svi kategorizaciju invalidnosti. Kada osoba koja je na primer, obolela od zapaljenskog artritisa radi, ona nije konkurentna sa osobom koja je zdrava. Takvoj osobi treba malo više vremena za isti posao, ali kada ga radi, radi najbolje što može, to su izuzetni radnici", zaključila je doktorka.