Slovenija
Bosna i Hercegovina
Hrvatska
Trudite li se da se kvalitetno naspavate, ali vam to ne uspeva, znajte da ste jedan ili jedna od mnogih sa istim ili sličnim problemom. Američki su naučnici procenili da oko 16 posto svetske populacije kontinuirano živi s nesanicom, dok je nedavno istraživanje Nacionalnog udruženja za kvalitet spavanja otkrilo da čak 60 posto odraslih Amerikanaca ne spava dovoljno dugo.
Nesanica je poremećaj koji karakterišu poteškoće s nastojanjem da se padne u san, da se održi kvalitetan san, a u krajnjem može rezultovati preranim buđenjem uz osećaj neispavanosti, umora i smanjene koncentracije.
Prethodne su studije povezale premalo sna s više zdravstvenih problema i sva mogu negativno uticati na životni vek pojedinca, prenosi online časopis Medical News Today.
Najnovije američko istraživanje pokazalo je da nedovoljan san ima veći uticaj na kraći životni vek od ostalih faktora koji čine život, poput ishrane, fizičke aktivnosti i socijalnih veza, odnosno društvene izolacije.
Prethodne su studije povezivale nedostatak sna s više zdravstvenih stanja koja mogu negativno uticati na kvalitet života i životni vek određene osobe, uključujući kardiovaskularne bolesti, dijabetes tipa 2, gojaznost, depresiju, anksioznost, gastrointestinalne probleme i demenciju.
"San igra vitalnu ulogu u gotovo svakom biološkom procesu u našem telu, ali ipak je to vrsta ponašanja koju obično uzimamo zdravo za gotovo", rekao je za MNT Endrju Makhil, doktor nauka, vanredni profesor i direktor Laboratorije za spavanje, hronobiologiju i zdravlje na Fakultetu sestrinstva pri Univerzitetu Oregon Health & Science (OHSU).
"Jednostavno je odložiti dobar i kvalitetan san do vikenda ili minimizirati njegovu važnost zbog posla ili druženja s prijateljima, ali kraći san zaista ima posledice za naše zdravlje i opštu dobrobit", kazao je Makhil, glavni autor nove studije nedavno objavljene u časopisu Sleep Advances, koja je otkrila da nedostatak sna snažnije utiče na skraćenje očekivanog životnog veka od bilo kojeg drugog faktora, a tu se misli na ishranu, fizičku aktivnost i socijalnu izolaciju - uz izuzetak pušenja.
"Naša su istraživanja pokazala da, bez obzira na to gde živite, bilo da je to selo, urbano područje, severni, južni, istočni, zapadni deo zemlje ili grada..., san igra ključnu ulogu za zdravlje i opštu dobrobit svakog pojedinca", istakao je Makhil.
San nije luksuz, već biološka nužnost
Lekar Pakaj Ngai, medicinski direktor Centra za spavanje i budnost u Medicinskom centru Palisejds u Nju Džerziju koji leči pacijente od poremećaja spavanja i insomnije i nije učestvovao u studiji, MNT-ju je rekao da ga je jako iznenadio rezultat istraživanja koji je otkrio koliki postotak ljudi ima problema sa snom.
"San nije luksuz niti nešto što treba žrtvovati - to je jednostavno biološka nužnost koja je jednaka, a u nekim aspektima i uticajnija od ostalih odnovnih zdravstvenih postulata", kazao je.
Dr Džimi Johanes, pulmolog i specijalista intenzivne nege Medicinskog centra MemorialCare Long Beach u Long Biču u Kaliforniji, koji nije učestvovao u studiji slaže se da ona samo potvrđuje ranije dokaze po kojima je nedovoljan san povezan s kraćim životnim vekom te dodaje kako mu se ta činjenica čini otrežnjujućom, zbog čega bi joj trebalo posvetiti više vremena.
Johanes kaže da ga zanima postoji li minimalno trajanje ili učestalost nedostatka sna koje je potrebno da bi se znatno uticalo na skraćenje životnog veka.
Kako se dobro i dovoljno naspavati?
Za one koji se svaku noć bore da se kvalitetno naspavaju Ngai i Johanes ponudili su nekoliko saveta.
Dati prioritet snu. To je prvi korak prema dovoljnoj količini sna, smatra Johanes.
"Mnogi među nama često žrtvuju san zbog raznih životnih događaja - odgovornosti, dužnosti ili jednostavno zbog zabave. Ova nas studija podseća na to da je dovoljna količina sna izuzetno važna za naše zdravlje, stoga dajmo prioritet snu, a ne ostalim sadržajima - zbog opšteg zdravstvenog stanja", kazao je.
Savetovao je da pokušate da pazite na to da u prostoriji u kojoj spavate stvorite okruženje koje podstiče san. To bi trebalo biti tiha, vama ugodna, ne prehladna ni pretopla prostorija i dovoljno tamnog okruženja. Sve to doprinosi poboljšanju kvaliteta i trajanja sna.
Ngai kaže da je ključna doslednost pa preporučuje da "odlazite u krevet i ustajete (budite se) svaki dan u isto vreme, čak i vikendom, jer ćete na taj način izregulisati svoj unutrašnji sat i cirkadijalni ritam".
On predlaže i da uvedemo opuštajuću rutinu kakva nam odgovara pre spavanja. To može biti čitanje knjige, topla kupka, meditacija. Sve to pomoći će vam da razbistrite um. Ključno je i da nekoliko sati pre odlaska na počinak pazite što konzumirate. "Izbegavajte kofein, obilne obroke i alkohol, jer vam mogu poremetiti obrasce spavanja", podsetio je Ngai.
I na kraju, Ngai savetuje da ograničite izloženost plavom svetlu elektronskih uređaja poput pametnih telefona i računara najmanje 30 do 60 minuta pre spavanja.
"Ovakvo svetlo može omesti proizvodnju melatonina, hormona koji vas čini pospanima", objasnio je. Dodao je i da "veliku prepreku adekvatnom kvalitetu sna mogu predstavljati mentalne bolesti i prekomeran stres, zbog čega bi trebalo potražiti pomoć stručnjaka. Poboljšano upravljanje stresom pomoći će i kvalitet sna", istakao je Johanes.
Koje je vaše mišljenje o ovoj temi?
Pridružite se diskusiji ili pročitajte komentare
Koje je vaše mišljenje o ovoj temi?
Pridružite se diskusiji ili pročitajte komentare
