Savet nutricioniste: Oprezno sa hranom životinjskog porekla posle dugotrajnog posta

Dok postoje brojne prednosti posne ishrane, postoje i izazovi koje treba uzeti u obzir kako bi se izbegli potencijalni zdravstveni rizici.

Pozitivni efekti pravoslavnog posta na zdravlje

Kako za N1 navodi dipl. nutricionista - dijetetičar Dubravka Tišma posna ishrana uključuje smanjen unos zasićenih masti iz mesa i mlečnih proizvoda, i to može dovesti do smanjenja LDL ("lošeg") holesterola, što je povoljno za kardiovaskularno zdravlje. Neka Istraživanja ukazuju na smanjenje ukupnog i LDL holesterola, kao i blagi pad triglicerida tokom Velikog posta.
Ona dalje objašnava da je postom u ishrani povećan unos vlakana - pasulja, soje i povrća, što dodatno smanjuje apsorpciju holesterola u crevima.

"Ako se konzumira riba i orašasti plodovi, unos omega-3 i omega-6 masnih kiselina je znatno povećan u od odnosu na našu redovnu ishranu", kaže Tišma.

Sledeći pozitivan efekat na zdravlje koji navodi je taj što dolazi do smanjenja sistemskih upala usled većeg unosa antioksidansa iz povrća i voća.

"Smanjen unos soli iz mesnih prerađevina, a povećan unos kalijuma iz biljne hrane ima veoma povoljan uticaj na krvni pritisak", ističe nutricionista.

Kada su u pitanju metabolički efekti, nutricionistkinja kaže da je na prvom mestu poboljšana insulinska osetljivost (manje zasićenih masti i više vlakana), zatim sledi veoma važna detoksikacija jetre (manje unos trans-masti i aditiva). Sve to rezultira blagim gubitkom težine zbog smanjenog unosa kalorija i masne hrane.

"Post se smatra odgovornim i za bolje zdravlje crevnog mikrobioma usled povećanog konzumiranja probiotika iz kiselog kupusa, krastavaca i fermentisane hrane, kao i prebiotičkih vlakana koja se nalaze u sočivu, pasulju i celovitim žitaricama" kaže Tišma.

Negativni efekti posta

Greške u ishrani tokom pravoslavnog posta su česte, kaže nutricionista, počevši od toga da se u određenim periodima posta, koji su prilično dugi, isključuje riba iz ishrane.

"Kako smanjenje unosa zasićenih masti životinjskog porekla može uticati pozitivno na smanjenje nivoa homocisteina u krvi tako ga može i povećati nedovoljan unos B12 vitamina koji se nalazi u zavidim količinama u ribljem mesu. Bez dovoljno vitamina B12, homocistein se nakuplja u krvi", objašnjava nutricionista.
Homocistein je neproteinska sumporna aminokiselina koja nastaje kao intermedijer u metabolizmu metionina (esencijalna aminokiselina) uz pomoć ovog vitamina.

"Kada je ovaj parameter u krvi povišen, prestavlja ozbiljan faktor rizika za kardiovaskularne bolesti", dodaje ona.

Zanimljivo je, kaže Tišma, da jetra i riba poput šarana sadrže izuzetno visoke koncentracije ovog vitamina i dodaje da konzumacija riba kao što su skuša ili sardine može značajno doprineti održavanju zdravih nivoa ovog vitamina.

Konzervisane ribe (sardine, tunjevina u vodi) zadržavaju vitamin B12 a kuvanjem se smanjuje za 10 do 30 odsto.

"Sledeći nedostak posne ishrane je nedovoljan unos gvožđa životinjskog porekla koji se bolje apsorbuje u organizmu od gvožđa biljnog porekla te predstavlja rizik od anemije, posebno kod žena. Takođe, mogući su nedostatci kalcijuma i vitamina D", objašnjava nutricionista.

Ona dodaje da ukoliko se posnom ishranom ne unose dovoljno selen i jod, koji se nalaze u ribi i mleku, može doći do poremećaja rada štitne žlezde, pogotovo ako post traje predugo.

"Takođe, ako post nije dobro isplaniran i postoji manjak esencijalnih aminokiselina u ishrani, može doći do gubljenja mišićne mase - organizam troši mišiće za energiju", ukazuje Tišma.

Ona je istakla da je  jedan od najčešćih problema, koji se javljaju tokom perioda posta, povećan unos prostih ugljenih hidrata, upravo zbog nedostatka unosa proteina kada se naše telo oseća iscrpljeno.

"Zbog toga posežemo za unosom brzo dostupne energije u vidu slatkiša, proizvoda od belog brašna, pogotovo pripremljenih u pekarama, testenina i krompira", kaže nutricionista.

Kako navodi, prosti ugljeni hidrati izazivaju brz skok insulina, a zatim nagli pad šećera što izaziva još veću želju za slatkišima, a sve to, neretko dovodi do pojave predijabetesa, a nakon toga i dijabetesa tip 2.

Nagli prelazak na ishranu životinjskog porekla

Ako se nakon dužeg posta odmah vratimo velikim količinama mesa, mlečnih proizvoda i masti, može doći do probavnih problema, smatra Tišma.

To su, kako navodi, pankreatitis (akutno zapaljenje pankreasa) zbog naglog opterećenja mastima, zatim, dijareje ili zatvori zato što se naš mikrobiom nije prilagodio naglom unosu hrane životinjskog porekla.

"Takođe, postoje opasnosti od ubrzanog aterogenog dejstva usled naglog unosa velike količine zasićenih masti (nagli skok LDL holesterola) kao i oksidativnog stresa zbog naglog unosa gvožđa iz crvenog mesa", dodaje ona.

Nutricioništa kaže da je neretka i dehidratacija, i poremećaj elektrolita zbog povećanog unosa natrijuma iz suvog mesa i sireva, kao i nagla promena nivoa kalijuma ako se ne nadoknadi unosom povrća.
"Telo može delimično smanjiti proizvodnju određenih enzima i želučanih sokova tokom dužeg izbegavanja masti i proteina iz animalne hrane, ali ne gubi tu sposobnost trajno. Ako dugo ne unosite masti, na primer tokom strogog posta na vodi, telo smanjuje proizvodnju lipaze jer joj nije potrebna", objašnjava Tišma.

Ona dodaje da kada naglo pojedete masno meso, sir ili mlečne proizvode, organizam ne može odmah da proizvede dovoljno lipaze, tako da se masti ne razlažu pravilno što rezultira nadutošću i dijarejom.

Kako navodi, želudac smanjuje lučenje hlorovodnične kiseline i pepsina (enzim za proteine) ako dugo ne dobija meso odnosno jaja.

"Naglo unošenje proteina poput pečenja i ćevapa, može dovesti do teškoće u varenju, osećaja težine kao i do gorušice", kaže ona.

Prema rečima nutricioniste, mikrobiom se prilagođava biljnoj ishrani (više bakterija koje vare vlakna, manje onih koje razgrađuju masti i proteine).

"Naglo vraćanje mesa može izazvati nadutost, gasove, grčeve dok se mikrobiom ne rebalansira", ukazuje Tišma.

Takođe smatra da pravoslavni post može imati značajne zdravstvene benefite, ali samo ako je dobro isplaniran.

"To podrazumeva dovoljan unos vitamina B12, folata i vitamina B6, kao i balansiran unos proteina. Biranje celovitih žitarica, izbegavanje šećera i slatkiša, testenina i pekarskih proizvoda od belog brašna, pržene i industrijski obrađene hrane", kaže ona.

Nutricionista dodaje da je od izuzetne važnosti postepeno vraćanje na namirnice životinjkog porekla.

"Tokom uskršnje trpeze jesti ribu, jedno do dva jaja, malo nemasnog, probiotskog jogurta, povrće i integralne hlebove. Tek naredni dan uvesti ostale mlečne proizvode i belo pileće meso. Crvena mesa ostaviti za koji dan kasnije", savetuje nutricionista.