Sezona krpelja u vreme klimatskih promena

Prisutni su u seoskim ali gradskim sredinama, odosno svuda gde ima trave.

Optimalna temperatura za aktivnosti krpelja, kada najveći broj krpelja traga za domaćinom, je između 20 i 25 °C, kada je aktivno više od 40% odraslih jedinki i 30% nimfi - što je faza razvoja krpelja između larve i odrasle jedinke.

Važan faktor je i vlažnost vazduha, gde je za krpelje optimalno između 45 i 80%, kao i dužina dana i noći i, za vrste koje žive na otvorenim staništima, sunčano zračenje – koje dovodi do akumuliranja toplote u telu krpelja, i izaziva početak aktivnosti i na nižim temperaturama.

Promene klimatskih uslova dovele su to toga da se krpelji danas mogu naći tokom cele godine: srećemo ih čak i od januara do decembra, jer zimske temperature u proseku više nisu tako niske kao što su nekada bile.

Ipak, ovim životinjama odgovaraju gotovo svi klimatski uslovi od temperature + 4 °C pa naviše. Klimatske promene učinile su da svuda pa i u Srbiji sezona krpelja se produži, piše klima 101.

Krpeljima koji su nastanjeni u gradskim sredinama promenio se ritam života, i ovde su prisutni cele godine. Samo im se brojnost menja sa promenom temperature.

Kada se prikače na nekog domaćina psa, mačku ili glodara i na njemu dočekaju zimski period, u tom slučaju je domaćin taj koji im obezbeđuje toplotu i hranu, i krpelj nema nikakvu potrebu za zimskim snom.

Ovo je čest slučaj u urbanim sredinama gde cirkuliše veliki broj nevlasničkih životinja i glodara koje se sakrivaju po podrumima, skladištima i sličnim mestima, donoseći sa sobom krpelje direktno u staništa ljudi.

Krpelji spadaju u grupu artropoda koji su od izuzetnog biomedicinskog značaja za živi svet, zbog neposredno štetnog delovanja nastalog načinom ishrane – sisanja krvi, jer kao takvi su prenosioci mnogih bolesti a se samo lajamske.

Osim što sisanje kao ishrane može izazvati i alergijske manifestacije, usled toksina koje krpelji izlučuju tokom fiksacije na domaćina, oni prenose i mnoštvo bolesti kao pravi ili prenosni domaćini, od čega je veliki broj zoonotskog karaktera, odnosno mogu preći sa životinja na ljude.

Nije u pitanju samo Lajmska bolest, mada je ona možda najznačajnija. Druge bolesti koje prenose krpelji, a koje su zabeležene i kod nas su: afrička Erlihia spp., Babesia spp., Anaplasma spp. svinjska kuga, Krimsko-kongoanska hemoragična groznica, Marburg hemoragična groznica, spirotehoza, Theilleria spp. i Q groznica.

S obzirom na ove rizike, a posebno u periodu sezonskog „pika”, važna je preventivna zaštita ljudi i životinja, koja obuhvata zaštitu upotrebom repelenata: kod pasa i mačaka tzv. spot-on preparati, ogrlice ili tablete antiparazitika, a kod ljudi antiparazitici u spreju ili stiku.

Takođe, pod zaštitu spada i mehaničko uklanjanje krpelja, i kontrola nakon uboda na prisustvo uzročnika oboljenja.