Smrt na terenu sve češća pojava: Šta ugrožava srce sportista - objašnjava kardiolog Marina Ostojić

Umerena, redovna, adekvatno dozirana fizička aktivnost predstavlja jedan od najvažnijih mera prevencije i predstavlja formulu za zdravlje. Međutim, intenzivna fizička akrtivnost koja se može videti u profesionalnom sportu može dovesti do smrti na terenu.

Kako za N1 navodi dr Marina Ostojić, sportski kardiolog, iznenadna srčana smrt u sportu je, prema podacima iz svetskih studija, retka. "Međutim, u našoj zemlji poslednjih meseci je nažalost česta. U profesionalnom sportu se viđa kod mladih sportista, dok je u opštoj populaciji rekreativaca najčešća kod osoba starosti od 45 do 55 godina", dodaje.

Kako navodi, u sportskoj kardiologiji sportisti se dele prema godinama, na mlade - ispod 35 godina, i starije - iznad 35 godina života. "Uzroci smrti na terenu su veoma različiti. Kod mladih sportista to su nasledne ili urođene bolesti srca koje nekada mogu ostati neprepoznate. U te bolesti spadaju kardiomiopatije - poput hipertrofične kardiomiopatije, anomalije koronarnih arterija, kao i nasledni električni poremećaji srca - aritmogene bolesti", kaže doktorka.

Ona dalje objašnjava da u nekim slučajevima uzrok može biti i miokarditis, naročito nakon virusnih infekcija, zbog čega je važno ne trenirati sa simptomima prehlade. Kod starijih sportista bilo da su to bivši profesionalci ili rekreativci u većini slučajeva razlog je dobro poznata koronarna bolest, dodaje.

Neophodni pregledi za sportiste

"Sportisti prolaze kroz sistematske skrininge koji podrazumevaju anamnezu i fizički pregled", kaže dr Ostojić.

Kako navodi, pod anamnezom se podrazumevaju pitanja o opštem zdravlju i simptomima kao i o bolestima u porodici. Izuzetno je važan podatak o naprasnoj smrti člana porodice što lekarima, kako ističe, signalizira da može postojati nasledna predispozicija i uvek sugeriše detaljnije ispitivanje.

"Skrining pregled takođe podrazumeva 12 kanalni elektokardiogram (EKG) na osnovu koga možemo prepoznati više patoloških stanja. Dalje, u zavisnosti od nalaza, vrste sporta i nivoa takmičenja, mogu se raditi dodatne dijagnostičke analize poput ultrazvuka srca, holter monitoring, testa opterećenja i magnetne rezonance srca", objašnjava naša sagovornica i dodaje da je važno naglasiti da se značajan broj rizičnih stanja može otkriti na vreme, ali ne i sva - zbog čega su kontinuirani stručni nadzor, ponavljanje pregleda i edukacija ključni u prevenciji.

Na šta posebno treba obratiti pažnju kod profesionalnih sportista?

Kod profesionalnih sportista uvek treba obratiti pažnju na pojavu simptoma.

"Savetujemo sportiste da osluškuju sopstveni organizam i da na redovnoj kontroli uvek prijave promene, posebno ukoliko se javi nesvestica, bol u grudima, lupanje i/ili preskakanje srca, neobjašnjivi zamor i pad kondicije, posebno tokom treninga", kaže dr Ostojić.

Kako navodi, ignorisanje simptoma je jedan od razloga nastanka komplikacija i razvoja neželjenog događaja.

"Iste savete uvek dajemo i rekreativcima koji se mogu baviti intenzivnom fizičkom aktivnošću na nivou profesionalnog sporta", dodaje ona.

Životni stil sportista i uticaj na njihovo zdravlje

Vrhunski sportisti koji se bave sportovima visokog intenziteta mogu biti u specifičnom riziku.

"Dugotrajni intenzivni treninzi mogu dovesti do adaptacije srca koje može inicijalno otežati razlikovanje fiziološkog – normalnog "sportskog srca“, od patološkog stanja - razvoja kardiomiopatije. Ovakve adaptacije uvek zahtevaju više dijagnostičkih procedura i adekvatnu stručnu analizu radi procene i definitivne dozvole za dalje bavljenje profesionalnim sportom", ukazuje doktorka.

Takođe, navodi ona, dugotrajno intenzivno bavljenje sportom može dovesti do povećanog rizika od određenih aritmija u godinama nakon prestanka bavljenja sportom, što je za sportistu već nakon 40. godine života.

Kako pokazuju studije, visoki muškarci, bivši profesionalni sportisti su u povećanom riziku od atrijalne fibrilacije u pedesetim godinama života, uprkos odsustvu ostalih kardiovaskularnih faktora rizika.

"Važno je uspostaviti balans između treninga, adekvatnog oporavka od treninga, pravilne ishrane i hidratacije", smatra dr Ostojić.

Nedozvoljene supstance i napici u sportu

Upotreba nedozvoljenih supstanci, uključujući stimulanse, anaboličke steroide i energetske napitke povećava rizik od aritmija, arterijske hipertenzije i drugih kardiovaskularnih komplikacija, ističe doktorka.

Nažalost, svedoci prisutnosti zloupotreba kao i da se želja za uspehom i pobedom često stavlja ispred zdravlja, dodaje sagovornica portala N1.

Značaj prevencije

"Preventivni kardiološki pregledi imaju ključnu ulogu u spasavanju srca na terenu. Redovni i kvalitetni pregledi, prepoznavanje simptoma i odgovorno ponašanje prema sopstvenom zdravlju su ključni", kaže dr Ostojić.

Takođe smatra da je podjednako važno da sportske arene i tereni budu opremljeni automatskim spoljnim defibrilatorima (ICD) i osobama koje znaju da ga upotrebe, jer je pravovremena reakcija u hitnim situacijama ključna.

"Udruženje za sportsku kardiologiju Srbije aktivno radi na podizanju svesti i kontinuiranoj edukaciji o značaju sigurnog bavljenja sportom kako profesionalnih tako i rekreativnih sportista", istakla je dr Marina Ostojić za N1.