Smrtnost zbog vanmaterične trudnoće gotovo se udvostručila, posebno u državama sa zabranom abortusa

Podaci američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) ukazuju na gotovo udvostručenje broja smrtnih slučajeva, piše CNN.

Vanmaterična trudnoća najčešće nastaje u prvom trimestru, kada se oplođena jajna ćelija ne implantira u materici, već najčešće u jajovodu. Kako trudnoća napreduje, jajovod može da pukne i izazove obilno, životno ugrožavajuće krvarenje.

Stručnjaci za zdravlje majki navode da žene, uz pravovremenu i odgovarajuću medicinsku pomoć, ne bi trebalo da umiru od ove komplikacije. Ipak, analiza je pokazala da je od 2020. do 2025. godine od vanmaterične trudnoće preminulo gotovo 200 žena, u poređenju sa oko 100 u prethodnih šest godina.

„Smrt povezana sa vanmateričnom trudnoćom zaista bi trebalo da bude događaj koji se nikada ne dešava“, rekla je dr Alis Abernati, ginekolog iz Filadelfije.

Iako su problemi u zdravstvenom sistemu tokom pandemije kovida 19 verovatno doprineli delu smrtnih slučajeva, njihov broj nastavio je da raste i nakon pandemije. To je otvorilo pitanja o mogućoj ulozi novih ograničenja abortusa u pojedinim američkim državama.

Vanmaterična trudnoća gotovo nikada ne može da se iznese, pa njeno lečenje podrazumeva prekid trudnoće. Međutim, tužbe i pritužbe federalnim institucijama ukazuju na slučajeve u kojima su lekari oklevali ili odbijali da sprovedu lečenje u državama gde mogu krivično da odgovaraju zbog obavljanja abortusa.

Analiza podataka iz svih američkih država pokazala je da je porast smrtnih slučajeva zabeležen širom zemlje, ali da je bio mnogo izraženiji u državama koje su zabranile abortus nakon što je Vrhovni sud 2022. godine ukinuo ustavni presedan iz slučaja „Rou protiv Vejda“.

Više od deset stručnjaka za zdravlje majki analiziralo je nalaze ProPublike, a mnogi od njih nisu bili upoznati sa ovim porastom. Upozorili su da zabrane abortusa same po sebi ne mogu objasniti rast smrtnosti na nacionalnom nivou, ali da bi u razmatranju ovog problema trebalo uzeti u obzir dokumentovana kašnjenja u lečenju do kojih dolazi zbog zakonskih ograničenja.

Kako zabrane abortusa mogu otežati lečenje

Mnoge američke države koje su zabranile abortus imaju izuzetke za vanmateričnu trudnoću. Ipak, stručnjaci upozoravaju da lekari mogu oklevati da započnu lečenje dok ne dobiju potpuno jasnu potvrdu dijagnoze.

Simptomi vanmaterične trudnoće često uključuju bol u stomaku i krvarenje, zbog čega žene odlaze u hitnu pomoć. Lekari tada koriste ultrazvuk kako bi utvrdili gde se trudnoća nalazi.

Problem je u tome što se u ranoj trudnoći embrion često ne vidi na ultrazvuku. To može značiti da je trudnoća vanmaterična, ali može biti reč i o spontanom pobačaju ili normalnoj trudnoći koja je još premala da bi se videla. Lekari mogu koristiti i krvne analize tokom više dana kako bi procenili da li je trudnoća vanmaterična.

Ako jeste, rizik od pucanja jajovoda raste što se više odlaže lečenje. U državama bez zabrane abortusa pacijentkinja može da se odluči na prekid trudnoće, dok u državama sa zabranama takva odluka može biti mnogo složenija za lekare.

Jedan od slučajeva je Kajli Terman iz Teksasa, kojoj je jajovod pukao 2023. godine nakon što je imala poteškoće da dobije odgovarajuću pomoć. Dve hitne službe poslale su je kući uprkos znacima vanmaterične trudnoće, a kasnije joj je jajovod uklonjen.

Sličan slučaj opisala je Leitaea Louremor iz Oklahome, koja je u februaru tražila pomoć zbog bolova u stomaku i obilnog krvarenja. Nakon što je u više bolnica vraćena bez lečenja, otišla je u Kanzas, gde je dobila metotreksat, lek koji se koristi u lečenju vanmaterične trudnoće.

ProPublika je analizirala i bolničke podatke iz Teksasa. Analiza je pokazala da je tokom 2023. i 2024. godine 310 pacijentkinja više nego 2018. i 2019. godine doživelo značajan gubitak krvi nakon vanmaterične trudnoće, što predstavlja povećanje od oko 29 odsto.

Nedostatak istraživanja i podataka

Vanmaterične trudnoće su retke, ali su dugo poznate kao vodeći uzrok smrtnosti majki u prvom trimestru. Pogađaju do 2 odsto trudnoća u SAD.

Međutim, američke zdravstvene institucije ne zahtevaju od bolnica da prate i prijavljuju ukupan broj vanmateričnih trudnoća, pa nije moguće utvrditi da li je sama učestalost ovog stanja porasla.

Stručnjaci navode da je potrebno više istraživanja kako bi se utvrdilo šta je dovelo do povećanja broja smrtnih slučajeva i kakvu ulogu u tome imaju zabrane abortusa.

Dodatni problem predstavljaju nedovoljna istraživanja, obuka i informisanost. Vanmaterične trudnoće najčešće izazivaju komplikacije pre početka standardne prenatalne nege, pa se pacijentkinje često oslanjaju na hitne službe, čiji lekari nemaju uvek specijalizovanu obuku za rane komplikacije trudnoće.

ProPublika navodi i da je američki CDC 2025. godine prestao da finansira program Američkog koledža akušera i ginekologa namenjen edukaciji lekara hitne pomoći o reproduktivnom zdravlju.

Primer iz Velike Britanije pokazuje drugačiji pristup. Nakon što je tokom pandemije zabeležen porast smrtnih slučajeva zbog vanmaterične trudnoće, tamošnji istraživači i zvaničnici analizirali su uzroke i utvrdili više faktora, uključujući preopterećenost hitnih službi i nedovoljan broj pregleda u ranoj trudnoći.

Kasnije su uvedene preporuke i mere za bolje prepoznavanje simptoma, kao i brže reagovanje hitne pomoći.

Stručnjaci navode da je prvi korak u rešavanju problema njegovo prepoznavanje i istraživanje.

„Ako ne pratimo i ne razumemo ne samo brojke, već i razloge koji stoje iza njih, nemamo mogućnost da reagujemo“, rekla je Marijan Najt, profesorka sa Univerziteta u Oksfordu koja vodi britansko praćenje smrtnosti majki.

Prema analizi ProPublike, porast smrtnih slučajeva postaje vidljiv tek kada se posmatraju podaci na nacionalnom nivou. Stručnjaci upozoravaju da sve veći broj žena umire od uzroka koji bi u velikoj meri trebalo da bude moguće sprečiti.