Menierova bolest je hronično oboljenje unutrašnjeg uva, zahvata čulo sluha i čulo za ravnotežu. Još uvek nije poznat uzrok nastanka ovog oboljenja. Od Menierove bolesti pate ljudi svih starosnih grupa, može da se javi u svakom životnom dobu.
„Najčešće se javlja izmedju 40. i 70. godine života, nešto čeće kod žena“, objašnjava za portal N1 dr Galina Joković, orl specijalista i subspecijalista audiolog.
„Samu bolest definiše tri simptoma: osećaj pritiska i punoće u uvo, slabljenje sluha i napadi vrtoglavica praćeni mukom i povraćanjem koji traju po nekoliko sati. Sluh se potpuno ili delimično oporavi nakon napada, ali sa svakim novim napadom sve više slabi“, kaže dr Joković.
Pročitajte još:
Ona dodaje da su napadi vrtoglavica potpuno nepredvidivi, vremenom pacijenti sami otkriju da postoje neki okidači, kao što su: stres, umor, nespavanje, unošenje neke hrane ili pića. Ponekad napad vrtoglavice najavi osećaj pritiska ili punoće u uvu, ili se pojača šum u obolelom uvu. Posle napada ljudi se osećaju iscrpljeno i umorno, možda najviše od svega uplašeno.
„Napadi vrtoglavica nekad idu u serijama na drugi do treći dan, mogu da traju po mesec ili dva. Nekad su pacijenti bez tegoba po nekoliko godina. Najčeće se napadi vrtoglavica javljaju u jesen i proleće, mada nema nekog pravila“, navodi ona.
Prema rečima dr Joković u kasnim stadijumima vrtoglavice su ređe i nisu više tako intenzivne. Postepeno se gasi funkcija čula za ravnotežu u unutrašnjem uvu ali i sluh postaje sve slabiji na bolesnom uvu. Praktično kad se ugasi čulo za ravnotežu, pacijentu je konačno dobro, jer više nema opasnosti za nastanak vrtoglavica.
„Posebno teško i onesposobljavajuće stanje su drop ataci ili Tumarkinove otolitne krize – opasna varijanta. U ovim situacijama i najčešće u kasnim fazama bolesti se javljaju ove krize, kad pacijent iznenada pada, kao da je gurnut, bez gubitka svesti“, kaže doktorka.
Bolest najčešće zahvata samo jedno uvo, moguće je da posle nekog vremena počne i na drugom uvu.
„Poznato je i dokazano snimcima magnetne rezonancije kojom se slika unutrašnje uvo da u momentu napada postoji naduv unutrašnjeg uva zbog velike količine endolimfe u membranoznom labirintu. Zašto se stvara ta velika količina tečnosti i zašto se ne resorbuje dovoljno, još uvek nije poznato“, objasnjava naša sagovornica.
Dijagnoza
„Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze, otorinolaringološkim pregledom, audiološkim i vestibulološkiim testovima, elektrokohleografijom, magnetnom rezonancijom“, kaže dr Joković.
Ona dodaje da prema dijagnostičkim kriterijumima govorimo o mogućoj Menierovoj bolesti i definitivnoj Menierovoj bolesti. Potrebno je vreme i redovne kontrole pacijenta uz svu dijagnostiku da bismo bili sigurni da se radi o definitivnoj Menierovoj bolesti.
„Drugi aspekt ove bolesti je uticaj na kvalitet života koji je znatno narušen kod ovih ljudi. Nepredvidivost toka bolesti i strah od vrtoglavice i ponavljanja napada izaziva poremećaj sličan postraumatskom stresnom sindromu. Iskustvo pacijenata govori o tome kroz šta prolaze ljudi koji prvi put iskuse vrtoglavicu i koliko teško podnose kad se to ponavlja na svakih nekoliko dana“, ukazuje doktorka.
Menierova bolest redukuje kvalitet zivota
Dr Joković kaže da iako često može da se čuje da se radi o retkom oboljenju ono je češće nego što pretpostavljamo. Menierova bolest je takva bolest da značajno redukuje kvalitet života, u životu pacijenta je konstantan strah od ponavljanja tegoba što ograničava poslovne i životne aktivnosti.
„Da li ljude sa Menierovo bolesti smemo da ostavimo bez nade. Nikako. Pomoć, terapija i podrška od strane lekara uvek mora da postoji“, ističe naša sagovornica.
Lečenje
Prema rečima dr Joković lečenje je dugotrajan i zahtevan proces. Najveći problem je kako pomoći ljudima koji imaju Menierovu bolest.
Ona navodi da postoji nekoliko pitanja za rešavanje:
Kako prekinuti i olakšati napad vrtoglavice, mučninu, povraćanje i zujanje?
Kako prevenirati pojavu novih napada?
Kako sačuvati sluh i smanjiti zujanje u uvu?
„Često pre nego što će da počne napad vrtoglavice pojavi se osećaj pritiska i punoće u uvu i jako zujanje. Možda je ovo momenat kad možemo da uradimo nešto da se zaustavi sam napad vrtoglavice. Za ovaj trenutak preporuka je da se uključi u terapiju sedativ, antiemetik, krotikosteroidna terapija sistemski i intratimpanično“, savetuje doktorka.
Ona savetuje da bi sačuvali sluh i smanjili zujanje u uvu ili da bi oporavili sluh koji je oštećen, daju se diretkno lekovi kroz bubnu opnu u srednje uvo. Koriste se kortikosteroidi i gentamicin. Uloga gentamicina je da umrtvi čulo za ravnotežu, a kad se to desi možemo da govorimo o definitivnom izlečenju.
„Ovakav vid terapije može da ima i posledice kao što je potpuna gluvoća ali može da dođe i do poboljšanja sluha i smanjena zujanja u uvu“, upozorava sagovornica portala N1.
„Sa intratimpaničnim lečenjem počinje se tek kad smo sigurni u dijagnozu i kad drugi terapijski protokoli nisu doveli do poboljšanja. Neki autori ovoj metodi pristupaju samo ako je oštećenje sluha veliko. Protokoli za intratimpanično davanje još nisu usaglašeni, a prema različitim autorima lek se aplikuje jednom nedeljno, jednom mesečno, nekoliko dana uzastopno“, objašnjava doktorka.
Dr Joković naglašava da pacijent koji boluje od Menierove boelsti ne sme da bude bez nade.
Ona dodaje da dobra dijagnostika, jasno predočeno stanje, upoznatost sa onim protiv čega se borimo je već prva stepenica ka izlečenju.
„Kad naučimo pacijenta kako sam sebi da pomogne u monentu napada i kako da koristi terapiju za prevenciju novih napada je već preskočen ceo sprat u borbi protiv Menirove bolesti“, objašnjava doktorka.
Ona dodaje da je važno da se ostvari dobar odnos građen na poverenju sa lekarom koji je stručan da se bavi ovim problemom i već tada možete da spavate mirnije.
„Kad bolest više ne preuzima kontrolu nad vašim životom osećajte se izlečeni“, zaključuje dr Galina Joković, orl spec i subspecijalista audiolog.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare