Šta je metabolički sindrom od kojeg boluje skoro 30% odraslih

Ona kaže da se procjenjuje da oko 25% – 30% odrasle populacije boluje od metaboličkog sindroma. Iako je osnovni uzrok metaboličkog sindroma nepoznanica, rizični faktori poput genske predispozicije, manjka fizičke aktivnosti (sedilački način života), nepravilne ishrane sa visokom udelom zasićenih masti i šećera, konzumiranje alkohola, starenje i psihički stres imaju značajan uticaj na njegov razvoj.
Prema njenim rečima osnovni patofiziološki poremećaj je nakupljanje masnog tkiva na prednjem trbušnom zidu koje deluje kao posebna endokrina žlezda (centralni oblik gojaznosti). Infiltracija masnog tkiva upalnim ćelijama dovodi do oslobađanja više vrsta signalnih molekula, tzv. citokina (TNF-α, inhibitor aktivacije plazminogena, leptin, rezistin, IL-6 i CRP) koji imaju značajnu ulogu u procesu insulinske rezistencije.

"Potom se javlja niz kompleksnih mehanizama koji se ogledaju u nepravilnostima stvaranja i lučenja insulina i insulinske signalizacije. Insulinska rezistencija se vremenom pogoršava, javlja se šećerna bolest tip 2, porast nivoa masnoće u krvi (hiperlipidemija), oštećenje zidova krvnih sudova, odlaganje masti u jetru (steatoza), porast krvnog pritiska i oštećenja ciljnih organa (prvenstveno krvnih sudova srca i mozga, što dovodi do srčanog i moždanog udara). Takođe dolazi do povećanja nivoa  urata (mokraćne kiseline) uz povećani rizik razvoja tromboze, odnosno začepljenja krvnih sudova, a veći je i rizik za razvoj nekih oblika karcinoma i demencije“, naglašava sagovornica.

Molekularni biolog objašnjava da Američka organizacija NCEP (National Cholesterol Education Programs) metabolički sindrom definiše postojanjem tri ili više od sledećih kriterijuma:

• nivo glukoze na tašte >/ = 6.1 m mol/L


• serumski trigliceridi >/= 1.7 mmol/L


• serumski HDL kolesterol < 1.04 mmol/L


• krvni pritisak >/= 130/85 mm Hg


• obim struka >102 cm ili >94 cm kod muškaraca podložnih insulinskoj neosetljivosti

Svetska zdravstvena organizacija definiše metabolički sindrom postojanjem povišenog nivoa insulina ili glukoze na tašte

5.6-6.0 mmol/L]) zajedno sa dva ili više od sledećih kriterijuma:

• debljina trbušnog tipa


• poremećaj regulacije masti (dislipidemija)


• povišen krvni pritisak

"Nazivi insulinska rezistencija i sindrom x često se koriste za ovo stanje, a u poslednje vreme često naziva i smrtonosni kvartet", kaže sagovornica.

Naučnici raspolažu dokazima o naslednim i stečenim uzrocima ovog sindroma.

Stečeni uzroci su:

• prekomerna telesna težina


• fizička neaktivnost


• visok udeo ugljenih hidrata u ishrani (vise od 60%)

Nasledni, genetski uzroci još nisu precizno definisani.
Stres se smatra jednim od faktora jer remeti hormonsku ravnotežu i povećava sklonost nakupljanju masnog tkiva u predelu stomaka i samim tim razvoj povezanih bolesti.

Prvi znak sindroma je debljina

"Gojaznost je karakteristična za ovaj sindrom u pitanju je karakteristična, tzv. centralna gojaznost gde se masno tkivo nakuplja uglavnom oko struka. Indeks telesne mase (dobija se deljenjem mase u kilogramima i visine u metrima na kvadrat – kg/m2) veći je od 30. Muškarci su skloniji centralnom tipu gojaznosti, kod njih obim bokova ne bi trebalo da prelazi 102 cm, dok žene ne bi trebalo da imaju obim struka veći od 88 cm. Slojevi masnog tkiva na stomaku deluju na veće izlučivanje masnih kiselia u jetrenu cirkulaciju i porast koncentracije masnoća u krvi“, navodi Ivana Buzadžić, molekularni biolog.

Sindrom može izazvati dijabetes

Ona dodaje da je prva posledica metaboličkog sindroma slabiji odgovor ćelija na insulin, hormon koji kontroliše nivo šećera u krvi. Razvija se insulinska neosetljivost (rezistencija), šećer ne može ući u ćelije, raste nivo šećera u krvi. Raste i nivo insulina i stvara se začarani krug koji pre ili kasnije dovodi do dijabetesa tipa 2. Kod ovih  pacijenata nedovoljno “je dobrog” holesterola u krvi, previsok je krvni pritisak, često imaju poremećaje metabolizma mokraćne kiseline, poremećaje zgrušavanja krvi.

Uticaj na mentalno zdravlje

"Dr Raikonen Matjus i saradnici nedavno su objavili povezanost metaboličkog sindroma i mentalnih poremećaja: depresije, besa i napetosti. Istraživanje je pokazalo dvosmerni tip povezanosti: osobe sa metaboličkim sindromom češće pate od depresije, nekontrolisanog besa i napetosti; osobe koje nemaju metabolički sindrom, a pate od ovih mentalnih poremećaja češće ga razvijaju. Stres se često spominje u povezanosti sa metaboličkim sindromom i tu je zanimljiv rezultat istraživanja po kojem su obrazovanije žene manje sklone obolevanju od njega", objašnjava naša sagovornica.

Prevencija

„Redovna fizička aktivnost je posebno važna. Pola sata vežbanja svaki dan ili sat vremena svaki drugi dan smanjuje rizik obolevanja od niza bolesti. Brzo hodanje, biciklizam i trčanje aerobne su aktivnosti koje se preporučuju“, naglašava ona.

Dodaje da je važno normalizovati telesnu težinu i držati BMI ispod 25. Zdrava ishrana i kontrola krvnog pritiska smanjuju rizik.

Osnovni terapijski ciljevi su:

• smanjenje prekomerne telesne težine


• provođenje kontrolisane fizičke aktivnosti


• lečenje rizičnih faktora: povišenog krvnog pritiska, sklonosti zgrušavanju i poremećaja koncentracije masti (lipida) u organizmu


• Nema nikakve sumnje da vežbanje može lečiti metabolički sindrom: dobro je poznato da se vežbanjem može uticati na insulinsku neosetljivost koja je srž ovog problema. Vežbanje i mršavljenje je obavezno.


• promenu životnog stila i ustaljenih navika, ali zdravlje bi trebalo da bude najvažnije, zar ne?

Ljudi često govore kako je zdravlje najvažnije na svetu. Ali kad je za zdravlje potrebno nešto učiniti, obično se radi o razmišljanju u fotelji ispred TV kutije i smišljanju inteligentnih načina mršavljenja bez promene prehrambenih i foteljaških navika. Za postizanje ovih terapijskih ciljeva potrebna je saradnja sa lekarima, nutricionistima i velika motivacija. Medicina još nije toliko moćna da bi se sve rešilo sa dve roze tablete ujutro i dve plave uveče.

"Vežbanje ima dokazano pozitivan efekat na raspoloženje pa se njime osim metaboličkog sindroma može delovati i na popratne mentalne poremećaje. Vežbanje je, dakle, ključ za mentalno i fizičko zdravlje. Doduše vežbanjem vam se verovatno neće povisiti koeficijent inteligencije, ali nikad se ne zna čime će nas naučnici sutra iznenaditi", navodi Ivana Buzadžić, molekularni biolog i fiziolog, specijalista genetike.