Šta raditi kada vam se vrti u glavi?

Skoro 40 odsto osoba starijih od 40 godina povremeno iskusi vrtoglavicu, dok se ovaj simptom javlja kod velikog broja poremećaja sistema za ravnotežu.

Vrtoglavica retko označava ozbiljnu bolest. Ipak, ona jeste znak da telo nešto pokušava da kaže. Pitanje šta raditi kada vam se vrti u glavi traži dva nivoa odgovora: kako reagovati u samom trenutku i kako sprečiti da se napadi ponavljaju.

Iskustvo se često razlikuje od osobe do osobe. Neko opisuje osećaj kao da se prostorija lagano klati, drugi imaju utisak da podloga pod nogama nestaje, a trećima se čini da im se sve okreće u glavi dok telo stoji nepomično. Sve su to oblici istog osnovnog poremećaja u radu sistema ravnoteže, i svi zahtevaju pažnju.

Prva reakcija u trenutku napada

Kada počne osećaj da se prostor okreće, najgora moguća reakcija je nastavak kretanja. Telo u tom trenutku traži stabilnu tačku oslonca, pa prvi korak treba da bude vrlo jednostavan. Zaustavite se i sednite ili lezite. Ako je moguće, glava treba da ostane što mirnija i stabilnija, jer dodatne promene visine mogu produbiti osećaj zanošenja.

Pogled fiksiran na jednu tačku u prostoru pomaže mozgu da se stabilizuje. Okvir vrata ili tačka na zidu zaslužuju pažnju dok napad ne popusti. Treperave svetlosti, ekrani telefona ili televizora u tom trenutku samo otežavaju situaciju.

Voda gotovo uvek pomaže. Čak i blaga dehidracija može pokrenuti vrtoglavicu, pa je čaša obične vode mali ali važan korak. Kod jutarnjeg napada pre doručka, lagani zalogaj voća ili kriška hleba mogu brzo podići nivo šećera u krvi i ublažiti zanošenje. Disanje treba da bude mirno i duboko, jer plitko i ubrzano disanje pojačava osećaj nestabilnosti.

Najčešći uzroci

Vrtoglavica je simptom koji najčešće prati nekoliko različitih stanja. Razumevanje uzroka olakšava ispravan pristup i umanjuje strah od ponavljanja.

Položajna vrtoglavica je najčešći oblik. Javlja se kratkotrajno, obično prilikom naglih pokreta glave, ustajanja iz kreveta ili savijanja. Uzrok je pomeranje sitnih kristala u unutrašnjem uhu koji remete i zbunjuju sistem ravnoteže. Iako neprijatna, ova vrsta vrtoglavice retko predstavlja ozbiljan problem i u mnogim slučajevima nestaje sama od sebe ili uz pomoć kratke terapije za uspostavljanje ravnoteže.

Upala vestibularnog nerva obično se razvija nakon virusne infekcije, na primer prehlade ili gripa. Napad u tom slučaju zna biti intenzivan i prati ga mučnina, povraćanje i izrazit gubitak ravnoteže. Simptomi se uglavnom povlače u roku od nekoliko dana, ali poseta lekaru je preporučljiva radi tačne dijagnoze i isključivanja drugih uzroka.

Menijerova bolest predstavlja ozbiljniji uzrok. Najčešće se javlja u trećoj i četvrtoj deceniji života, a prepoznaje se po jakim napadima vrtoglavice koje prate gubitak sluha i zujanje u ušima. Ovaj poremećaj unutrašnjeg uha zahteva stručnu obradu i kontinuirano praćenje.

Postoje i jednostavniji okidači koji se često previde kao što su dehidracija, nedostatak sna, prekomerni unos kofeina ili alkohola, nizak pritisak ili pad nivoa šećera u krvi. Svi ovi faktori mogu pokrenuti epizode koje se lako pomešaju sa ozbiljnijim stanjima. Povišen holesterol može biti jedan od faktora koji utiču na pojavu vrtoglavice , jer utiče na cirkulaciju u finim krvnim sudovima koji ishranjuju vestibularni sistem.

Kada zakazati pregled

Većina blagih i kratkotrajnih napada ne zahteva hitnu medicinsku reakciju. Postoji ipak niz znakova koji jasno govore da je vreme za stručnu pomoć.

Ako se vrtoglavica ponavlja češće od jednom nedeljno, ako traje duže od pola sata, ili je praćena snažnom glavoboljom, zujanjem u ušima (tinitusom), gubitkom sluha, problemima sa govorom ili gubitkom svesti, lekar mora biti odmah pozvan. Posebnu pažnju zaslužuju i kombinacije sa povraćanjem koje ne prolazi, utrnulošću ekstremiteta ili iznenadnom slabošću jedne strane tela.

Kod osoba koje boluju od migrene vrtoglavica je posebno česta. Istraživanja pokazuju da se vrtoglavica relativno često javlja kod osoba sa migrenom, naročito kod određenih oblika migrene, što je razlog više za detaljniju obradu kod neurologa. Pravilan pristup u tom slučaju može da promeni i učestalost migrenoznih napada, a ne samo zanošenja.

Promene u svakodnevici koje pomažu

Spoljni faktori često imaju veći uticaj na vrtoglavicu nego što se na prvi pogled čini. Sasvim svakodnevne navike ponekad stoje iza ponavljanih napada, a njihova promena obično donosi vidljiva poboljšanja.

Redovno unošenje vode tokom dana smanjuje verovatnoću napada. Cilj je oko dva litra tečnosti, više u letnjim mesecima ili kod osoba koje se obilno znoje. Smanjen unos soli posebno je važan kod onih kojima je dijagnostikovana Menijerova bolest, jer prevelik unos natrijuma direktno doprinosi pogoršanju simptoma.

Alkohol i nikotin spadaju u glavne okidače. Oba narušavaju cirkulaciju i utiču na osetljivost unutrašnjeg uha, pa je smanjenje ili izbacivanje preporučljiva strategija za sve koji se često susreću sa zanošenjem. Slično važi i za prekomerne količine kofeina, koji dehidrira organizam i podstiče lupanje srca.

Spavanje je još jedan zanemaren faktor. Sedam do osam sati kvalitetnog sna pomaže nervnom sistemu da se oporavi, dok hronično nedovoljno spavanje pogoršava sve oblike vrtoglavice. Redovna umerena fizička aktivnost, šetnja, plivanje ili lagano vežbanje dodatno jačaju ravnotežu i koordinaciju.

Stres je u celoj priči često potpuno previđen. Dugotrajna napetost utiče na disanje, krvni pritisak i mišićnu napetost u vratu, a sva ta tri faktora mogu doprineti epizodama vrtoglavice. Tehnike opuštanja, kratke pauze tokom radnog dana ili obična šetnja na svežem vazduhu zato često imaju veću vrednost nego što izgleda.

Vežbe i pomoć stručnjaka

Vestibularna rehabilitacija je oblik fizikalne terapije koji se pokazao efikasnim u smanjivanju simptoma. Vežbe se izvode pod nadzorom fizioterapeuta i pomažu mozgu da se bolje prilagodi promenama ravnoteže.

Kratke vežbe pokreta očiju, polagana okretanja glave i kontrolisani pokreti prilikom ustajanja iz kreveta čine osnovu programa. Nakon nekoliko nedelja redovne vežbe, mnogi pacijenti primećuju značajno smanjenje učestalosti napada i lakše prevazilaze trenutke u kojima je nekada nastupao snažan osećaj zanošenja.

Kod položajne vrtoglavice posebno je korisna takozvana Eplijeva manevarska tehnika. Izvodi se u ordinaciji lekara i često otklanja simptome u svega nekoliko minuta, naročito kada je u pitanju kratkotrajna vrtoglavica izazvana pomerenim kristalima u unutrašnjem uhu.

Lekovi i medicinska intervencija

U težim i ponavljajućim slučajevima lekar može da prepiše terapiju. Kod Menijerove bolesti se najčešće koristi betahistin, lek koji poboljšava cirkulaciju u unutrašnjem uhu i smanjuje učestalost napada. Antiemetici se ponekad uvode kratkoročno radi suzbijanja mučnine i povraćanja koji prate intenzivnije epizode.

Operativni zahvati su retki i razmatraju se uglavnom kada druge metode ne daju rezultat. Većina pacijenata u praksi dobro reaguje na kombinaciju promene navika, vežbi i ciljane terapije.

Samostalna upotreba lekova bez prethodnog razgovora sa lekarom nije preporučljiva. Vrtoglavica može imati više različitih uzroka, pa pogrešan pristup lako sakrije pravi izvor problema i odloži ispravnu dijagnozu.

Mali signali koje vredi pratiti

Vođenje kratkog dnevnika napada često otkrije obrazac koji bi inače ostao nezapažen. Vreme dana, uneta hrana, nivo umora, nedavno preležana infekcija ili stresan period mogu biti tragovi koji se traže. Beleženje koliko je napad trajao i šta mu je prethodilo lekaru znatno olakšava postavljanje dijagnoze.

Šta raditi kada vam se vrti u glavi? Zaustavite se, sednite ili lezite, popijte vodu i obratite pažnju na okolnosti koje su prethodile napadu. Ako se vrtoglavica ponavlja, traje duže ili je praćena drugim simptomima, obavezno se javite lekaru. Pažljivo praćenje sopstvenih reakcija često je prvi korak ka postavljanju tačne dijagnoze i uspešnijem lečenju.