Šta se događa sa telom kada ste previše pod stresom

Zdravlje 12. jun 202420:58 1 komentar
Shutterstock

U poslednje vreme sve više ljudi se suočava sa mnogim stresnim situacijama, a poznato je da stres utiče na telo i um.

Samim tim, nije tako bezopasna kako se nekima čini jer ostavlja posledice na organizam čak i danima nakon stresne situacije.

Prema Američkom psihološkom udruženju, 2023. godine, oko trećine ljudi starosti od 18 do 44 godine ocenilo je svoj nivo stresa kao osam na skali od jedan do 10.

„Stres je prirodan odgovor na zahteve i pritiske života. Može da bude izazvan raznim faktorima, uključujući obaveze na poslu, finansijska pitanja, probleme u vezi i velike životne promene“, kaže sertifikovani lekar interne medicine i medicinski direktor u kompaniji Velbridž Edmond Hakimi.

Kardiovaskularni sistem

Kako objašnjava klinički konsultant Markus Smit, kardiovaskularni sistem je posebno ranjiv jer stres povećava broj otkucaja srca i krvni pritisak, što može dovesti do srčanih problema.

Takođe, prisustvo hormona stresa kao što su kortizol i epinefrin dovodi do oksidativnog stresa i upale, što povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti. Takođe može izazvati sužavanje krvnih sudova koronarne arterije, au ekstremnim slučajevima može dovesti do srčanog udara.

Respiratorni sistem

Kada ste pod velikim stresom, vaše disanje može postati plitko i ubrzano. Pored toga, rizik od dobijanja respiratorne bolesti ili pogoršanja postojećeg respiratornog stanja je veći jer stres pogoršava imuni odgovor tela.

Pored toga, oslobađaju se inflamatorni citokini koji povećavaju proizvodnju sluzi i sužavaju disajne puteve.

Imuni sistem

Kada telo otkrije stres, imuni sistem slabi. Naime, endokrini sistem reaguje oslobađanjem hormona stresa poput kortizola, koji, ako je povišen tokom dužeg perioda, može poremetiti metaboličke funkcije i oslabiti imuni sistem.

Ovo može povećati podložnost infekcijama i pogoršati hronične inflamatorne bolesti.

Probavni sistem

Kada doživimo stres, oslobađaju se neurohormoni, što posebno utiče na naš gastrointestinalni sistem.

Na kraju, protok krvi u crevima se smanjuje, što može izazvati dijareju ili zatvor, u zavisnosti od osobe. Inače, studije su otkrile da je stres usko povezan sa sindromom iritabilnog creva.

Mišićni i skeletni sistem

Poznato je da stres može izazvati napetost mišića. Zamislite samo kako biste se osećali kada biste otišli ​​na masažu posle napornog dana na poslu.

Ovo se dešava zbog kaskade fizioloških reakcija koje se javljaju kada vaše telo doživi stres. Aktivacija simpatičkog nervnog sistema kao rezultat stresa može dovesti do napetosti mišića, glavobolje i migrene.

Reproduktivni sistem

Veliki stres može „ugušiti“ seksualnu želju i reproduktivno funkcionisanje.

Stres potiskuje oslobađanje ključnih reproduktivnih hormona koji igraju ulogu u proizvodnji testosterona i funkciji jajnika. Kao rezultat toga, hronični stres može izazvati odložene menstruacije, smanjen kvalitet semene tečnosti i može izazvati neplodnost.

Anksioznost i depresija

Produženi ili nekontrolisani stres može izazvati takve poremećaje da zapravo izaziva određena mentalna stanja.

Kada imamo zaista stresan život ili jednostavno ne upravljamo stresom dobro, veća je verovatnoća da ćemo imati depresiju, anksioznost, opsesivno-kompulzivni poremećaj, poremećaje zloupotrebe supstanci, poremećaje u ishrani i još mnogo toga.

Ovo se naziva „faza iscrpljenosti“ odgovora na stres, koja se javlja kada stres postane hroničan. Ostali simptomi ove faze uključuju sagorevanje, umor i smanjenu toleranciju na stres.

Kognitivni invaliditet

Nije svaki stres loš, a jedna potencijalna korist od kratkotrajnog stresa je izoštrena kognitivna funkcija. Međutim, kada ste često pod stresom, to može narušiti kognitivne funkcije kao što su koncentracija i donošenje odluka, čineći da svakodnevni zadaci izgledaju zastrašujuće.

Promene u apetitu

Kada je vaš nivo stresa previsok, možda ćete imati smanjen ili povećan apetit.

Prema tome, stres može da smanji vašu sposobnost da se hranite zdravo ili intuitivno, da izazove mučninu ili druge gastrointestinalne smetnje, da dovede do averzije prema hrani ili poveća rizik od prejedanja, prenosi Klix.ba.

Poremećaji spavanja

Visok stres može dovesti do lošeg sna, a loš san može povećati stres. Prema Američkom psihološkom udruženju, odrasli koji nisu pod stresom navode da imaju kvalitetniji san od onih koji prijavljuju visok nivo stresa. Stres često izaziva povećanu anksioznost i budnost, što može izazvati nesanicu.

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare