Opšte je poznato da stres i strah mogu da imaju direktan uticaj na imunski sistem čineći nas podložnijim bolestima. Međutim, do sada je bilo nejasno kako tačno funkcioniše ovaj mehanizam.
Dr Volfram Poler, kardiolog i istraživač sa Univerzitetske klinike Šarite u Berlinu i Medicinskom fakultetu „Mount Sinai“ u Njujorku, zajedno sa timom istraživača, uspeo je da pokaže u studiji na miševima da su određeni regioni mozga odgovorni za ključno kretanje leukocita u telu, a samim tim i koliko je organizam podložan virusnim infekcijama.
Stres nas stvarno čini bolesnima
„Ono što je za mene bilo najuzbudljivije jeste da sam video ogroman uticaj nekoliko stotina neurona u hipotalamusu na milione leukocita u celom telu“, kaže dr Poler.
Povezane vesti
Neuroni pokreću složen skup interakcija između tri endokrine žlezde, hipotalamusa, hipofize i nadbubrežne žlezde. Ova takozvana osa stresa kontroliše mnoge reakcije na stres u telu.
Dr Poler i njegove kolege sproveli su istraživanje na miševima, od kojih su neki više puta bili izloženi stresnim situacijama. Životinje su zaključane u cilindar, premeštene u novi kavez ili izložene mirisu urina prirodnih neprijatelja.
Istraživači su primetili da su se određeni leukociti kod miševa povukli u koštanu srž i jednostavno više nisu radili svoj posao. Zbog toga su životinje pod stresom bile posebno podložne infekciji SARS-CoV-2 ili gripa. Životinje su ne samo brže obolevale, već su i češće umirale.
Leukociti, granulociti i limfociti
Leukociti se nazivaju belim krvnim zrncima. Ona se formiraju u koštanoj srži i imaju različite funkcije u imunološkom sistemu.
U leukocite spadaju i granulociti, koji su deo nespecifičnog imunog sistema. U slučaju povrede, oni se bore protiv bakterija i parazita koji tako ulaze u organizam, ali nisu specijalizovani za neki određeni patogen.
Limfociti, s druge strane, koji takođe pripadaju belim krvnim zrncima uključuju T i B ćelije, koje ciljaju specifične antigene, odnosno proteine patogena, i čine ih bezopasnim. U slučaju SARS-CoV-2, to uključuje sada dobro poznate „spajk“ odnosno šiljaste proteine.
Usled stresa limfociti se povlaće u koštanu srž
Dr Poler i njegov tim su primetili da se ovi limfociti povlače u stresnim situacijama. Normalno je da se limfociti nalaze u takozvanim limfnim organima: slezini, timusnoj žlezdi ili limfnim čvorovima. Kod miševa pod stresom, oni su se povukli u koštanu srž.
Doktor ne može sa sigurnošću da kaže da li se ovaj mehanizam može na isti način preneti i na ljude. Ali osovina stresa koja je postala aktivna kod miševa postoji i kod ljudi. Za istraživača je zbog toga očigledno da strah i stres ljudski imunski sistem mogu da učine podložnijim virusnim infekcijama, prenosi Deutsche Welle.
Povećava se koncentracija granulocita
Koliko god da je povlačenje limfocita nepovoljno u stresnim situacijama u slučaju virusnih infekcija, još nešto se dešava u telu, bar u telima miševa koja su dr Poler i njegove kolege proučavali. Ono što su primetili su povećanje granulocita ubrzo nakon što su miševi bili izložemi stresu.
Savršeno je logično da se ova prva, nespecifična odbrana imundkog sistema aktivira u situaciji velikog straha, iz koje može nastati „bekstvo ili borba“ . Kako kaže dr Poler, telo se tako priprema za povredu.
Da li stres smanjuje efekat vakcinacije?
Istraživač razmišlja o još jednoj studiji, ovog puta na ljudima. Međutim, ne treba ih namerno plašiti, već naprotiv, merama za smanjenje stresa postići posebno uravnoteženo stanje. Zatim želi da ih vakciniše protiv kovida-19.
Dr Poler ima pretpostavku koja proizlazi iz podataka prikupljenih u studiji na miševima.
„Ako se u uslovima stresa razvije slabiji specifičnan imunski odgovor na infekciju SARS-CoV-2, onda pod stresom može da dođe i do slabijeg imunološkog odgovora kada se vakciniše protiv virusa. A u slučaju vakcinacije, želite da postignete snažan imunski odgovor“.
Formiranje specifičnih antitela i T ćelija se inhibira usled stresa i rizik od ponovne infekcije i bolesti je veći.
Podaci koji direktno potkrepljuju ovu hipotezu još ne postoje, naglašava dr Poler. Međutim, sa relativnom sigurnošću se može reći: da manje stresa nije loše za zdravlje, prenosi Vjesti.me.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare