Studija: Fenomen mizokinezije mogao bi da utiče na svaku treću osobu

Prema istraživanjima, stresne senzacije izazvane gledanjem kako se drugi vrpolje su neverovatno česta psihološka pojava, koja pogađa čak svaku treću osobu, prenosi Science alert.

Nazvan mizokinezija - što znači "mržnja prema pokretima" - ovaj čudni fenomen naučnici su do poslednjih par godina malo proučavali, ali je primećen u kontekstu srodnog stanja, mizofonije: poremećaja u kome ljudi postaju iritirani kada čuju određene zvukove koji se ponavljaju.
Mizokinezija je donekle slična, ali su okidači generalno više vizuelni, a ne zvučni, kažu istraživači.

„Mizokinezija se definiše kao snažan negativan afektivni ili emocionalni odgovor na prizor nečijih malih i ponavljajućih pokreta, kao što je videti nekoga kako se bezumno vrpolji, ili pravi ponavljajuće nervozne pokrete rukom ili nogom“, objasnio je tim istraživača, predvođen prvim autorom i psihologom Sumitom Đasvalom, sa University of British Columbia (UBC) u Kanadi, u studiji objavljenoj 2021. godine.

„Ipak, iznenađujuće, nedostaju naučna istraživanja na ovu temu.

Da bi poboljšali naše razumevanje, Džasval i kolege istraživači sproveli su, kako su rekli, "prvo dubinsko naučno istraživanje" mizokinezije - a rezultati pokazuju da je povećana osetljivost na "vrpoljenje" nešto sa čime se veliki broj ljudi suočava.

U nizu eksperimenata koji su uključivali preko 4.100 učesnika, istraživači su merili prevalenciju mizokinezije u grupi studenata univerziteta i ljudi iz opšte populacije, procenjujući uticaje koje je imala na njih i istražujući zašto bi se te senzacije mogle manifestovati.

„Otkrili smo da je otprilike jedna trećina samoprocenjivala određeni stepen osetljivosti na mizokineziju - na ponavljajuća, nervozna ponašanja drugih sa kojima se susreću u svakodnevnom životu“, objasnili su istraživači.

Kako su naveli, ovi rezultati podržavaju zaključak da osetljivost na miokineziju nije fenomen ograničen na kliničke populacije, već je osnovni i do sada nedovoljno prepoznat društveni izazov koji dele mnogi u široj, opštoj populaciji.

Prema analizi, mizokinezija ponekad, ide "ruku pod ruku" sa osetljivošću na zvuk mizofonije, ali ne uvek.

Čini se da se ovaj fenomen značajno razlikuje među pojedincima, pri čemu neki ljudi prijavljuju samo nisku osetljivost na ovu pojavu, dok se drugi osećaju veoma uznemireno.

„Na njih negativno utiče emocionalno i doživljavaju reakcije kao što su bes, anksioznost ili frustracija, kao i smanjeno uživanje u društvenim situacijama, radnom okruženju i okruženju za učenje“, objasnio je psiholog UBC, Tod Hendi o dodao da se neki se čak bave manje društvenim aktivnostima zbog stanja.
Hendi je počeo da istražuje mizokineziju nakon što mu je partnerka rekla da se vrpolji i priznala da je bila pod stresom kada se to dešavalo.

„Kao vizuelnog kognitivnog neuronaučnika, ovo me je zaista zainteresovalo. Želeo sam da saznam šta se dešava u mozgu“, rekao je Hendi.

Dakle, pitanje od milion dolara stoji: Zašto nam je vrpoljenje tako uznemirujuće?

U studiji, istraživači su sproveli testove da vide da li mizokinezija ljudi može da potiče od povećane osetljivosti vizuelne pažnje, što dovodi do nemogućnosti da se blokiraju ometajući događaji koji se dešavaju na njihovoj vizuelnoj periferiji.

Rezultati zasnovani na ranim eksperimentima bili su neubedljivi na tom frontu, pri čemu istraživači nisu pronašli čvrste dokaze da refleksivni mehanizmi vizuelne pažnje značajno doprinose osetljivosti na mizokineziju.

Iako smo još uvek na početku istraživanja odakle mizokinezija može proizaći na kognitivnom nivou, istraživači imaju neke hipotetičke tragove za buduća istraživanja.

"Jedna mogućnost koju želimo da istražimo je da su njihovi 'neuroni ogledala' u igri", rekla je Džasval.

Ona je dodala da se "ovi neuroni aktiviraju kada se mi krećemo, ali se takođe aktiviraju kada vidimo da se drugi kreću...

"Na primer, kada vidite da je neko povređen, možete i vi da se trgnete, jer se njihov bol odražava u vašem mozgu", objasnila je ona.

Pored toga, moguće je da ljudi skloni mizokineziji nesvesno saosećaju sa psihologijom ljudi koji izvode te nervozne ponavljajuće pokrete. I to ne na dobar način.

„Razlog zbog kog se ljudi vrpolje je taj što su anksiozni ili nervozni, pa kada pojedinci koji pate od mizokinezije vide da se neko vrpolji, mogu da osećaju anksioznost ili nervozu“, rekla je Džasval.

O tome da li se to zaista dešava ovde sa mizokinezijom, tek će dalje istraživanje fenomena moći da kaže sa sigurnošću.

Nastavna studija koju je Džasval sprovela 2024. na 21 volonteru otkrila je da je stanje možda povezano sa izazovima u odvajanju od stimulusa , a ne o početnoj smetnji.

Jedno je ipak sigurno. Iz rezultata koji se ovde vide, jasno je da je ovaj neobičan fenomen uobičajeniji nego što to mislimo.

"Za one koji pate od mizokinezije, treba naglasiti da nisu sami", rekao je Hendi.

Nalazi su objavljeni u Scientific Reports.