Studija pokazala od čega zavisi dužina životnog veka osoba sa demencijom

Pregledane studije uključuju podatke o više od 5,5 miliona ljudi, prikupljene u periodu od 1984. do 2024. godine, čime je istraživački tim sa Medicinskog centra Univerziteta Erasmus u Holandiji dobio ogroman skup podataka iz različitih zemalja Evrope, Azije, Severne i Južne Amerike i Okeanije.
Očekivani životni vek nakon dijagnoze demencije značajno varira u zavisnosti od faktora kao što su starost u trenutku dijagnoze, pol i tip demencije, zaključili su istraživači.

Prosečni životni vek nakon dijagnoze kreće se od 2,2 godine za muškarce kojima je demencija dijagnostikovana u srednjim 80-im godinama, do 8,9 godina za žene kojima je dijagnoza postavljena oko 60. godine. Ovakav širok raspon ishoda može uticati na odluke o planiranju života i budućoj nezi, navodi Science Alert.

„Prognoza nakon dijagnoze demencije u velikoj meri zavisi od ličnih i kliničkih karakteristika, što omogućava individualizovane informacije o prognozi i planiranju nege“, napisali su istraživači u objavljenom radu.
Nalazi su takođe pokazali da dijagnoza demencije smanjuje očekivani životni vek za dve godine kod osoba od 85 godina, tri do četiri godine kod onih od 80 godina, i do 13 godina kod osoba kojima je demencija dijagnostikovana sa 65 godina.

Očekivani životni vek bio je viši kod azijskih populacija i kod osoba sa Alchajmerovom bolešću u poređenju sa drugim tipovima demencije. Istraživači su otkrili da se podaci o očekivanom životnom veku nisu mnogo promenili tokom decenija obuhvaćenih studijom, prenosi Nova.rs.
Tim je takođe analizirao vreme koje protekne pre nego što osoba s demencijom bude primljena u dom za negu, iako su ovde podaci bili manje konzistentni, pa ove nalaze treba tumačiti s oprezom. U proseku, trećina ljudi završi u domu za negu unutar tri godine od dijagnoze demencije.

„U skladu s vremenom preživljavanja, vreme do prijema u dom za negu bilo je kraće kod starijih osoba i kraće kod podtipova demencije osim Alchajmerove bolesti“, navode istraživači i dodaju da su "zaključci ovih nalaza ograničeni zbog nedostatka preciznosti i metodoloških izazova.“

S obzirom na to da oko 10 miliona ljudi širom sveta svake godine dobije dijagnozu demencije, izuzetno precizne informacije biće ključne za pružanje adekvatne nege i podrške pogođenima i njihovim porodicama.

Prošlo je više od deset godina od poslednjeg sveobuhvatnog pregleda ove vrste, pa je bilo vreme za ažuriranje, a ostaje još mnogo toga za analiziranje.

„Buduće studije o individualizovanoj prognozi trebalo bi idealno da uključe pacijente u trenutku dijagnoze, uzimajući u obzir lične faktore, socijalne okolnosti, stadijum bolesti i komorbiditete, dok procenjuju relevantne funkcionalne ishode pored samog preživljavanja“, zaključuju istraživači.