Studija pokazala povezanost ADHD-a sa većim rizikom od problema sa varenjem

Nedavno istraživanje koje je obuhvatilo skoro dva miliona ljudi otkrilo je neočekivanu vezu između ADHD-a i niza problema sa varenjem.

Iako su problemi poput zatvora relativno česti i pogađaju otprilike svaku sedmu odraslu osobu, nova studija objavljena u časopisu „Journal of Attention Disorders“ ukazuje na to da su kod osoba sa poremećajem pažnje i hiperaktivnošću (ADHD) te brojke znatno veće, piše "BuzzFeed".

Snažna povezanost u brojkama

Sistematski pregled i meta-analiza obuhvatili su 23 studije sa ukupno 1,9 miliona ispitanika. Podaci su pokazali da osobe sa ADHD-om, u poređenju sa onima bez tog poremećaja, imaju gotovo dvostruko veće izglede za zatvor i oko 1,6 puta veće izglede za sindrom iritabilnog creva, prenosi Index.hr.

Rizik od enkopreze, odnosno gubitka kontrole nad pražnjenjem creva, veći je više od četiri puta. Ukupno gledano, ADHD je povezan sa gotovo 50 odsto većom verovatnoćom pojave bilo kakvih gastrointestinalnih simptoma.

Jedna od glavnih autorki studije, Sara Blejk, studentkinja medicine na Medicinskom fakultetu u Voriku, izjavila je:

„Skoro svaki problem sa varenjem koji smo proučavali - zatvor, sindrom iritabilnog creva, pa čak i loše varenje - pokazao se povezanim sa ADHD-om. Ti simptomi mogu značajno uticati na svakodnevni život, a lako ih je prevideti ako je fokus isključivo na samom ADHD-u“, rekla je Blejk.

U naučnom radu autori navode:

„Povećana učestalost gastrointestinalnih simptoma dobro je dokumentovana kod poremećaja iz spektra autizma, ali obim problema sa sistemom za varenje kod ADHD-a do sada nije bio sistematski procenjen“, napisali su oni.

Mogući uzroci veze

Ovaj rad utvrdio je isključivo povezanost između ADHD-a i veće stope problema sa varenjem. Nije dokazao da ADHD direktno uzrokuje te poteškoće niti je objasnio zašto se to događa.

„Još ne možemo da tvrdimo da ADHD uzrokuje ove probleme sa varenjem niti da tačno kažemo šta pokreće tu vezu, ali obrazac je dovoljno upečatljiv da zaslužuje pažnju“, rekao je dr Saran Šantikumar, vanredni klinički profesor na Medicinskom fakultetu u Voriku.

Istraživači ipak imaju nekoliko teorija. Moguća objašnjenja uključuju neželjene efekte lekova za ADHD, obrasce ponašanja poput impulsivnog ili neredovnog jedenja, kao i razlike u crevnim bakterijama, što bi moglo da utiče na vagusni nerv.

Bez obzira na tačan mehanizam, dr Šantikumar poručuje da bi lekari koji rade sa osobama sa ADHD-om trebalo da pitaju pacijente o njihovim problemima sa varenjem, posebno ako ti simptomi utiču na kvalitet života.