Studija pokazuje da klimatske promene utiču na odnos rođenih dečaka i devojčica

Istraživači sa Univerziteta Oksford utvrdili su da izloženost vrućini može povećati rizik od gubitka ploda u ranoj trudnoći, naročito kod muških plodova, piše Euronews.

Uticaj na gubitak ploda u trudnoći

Autori studije navode da se dugo smatralo da je odnos polova pri rođenju genetski određen i nepromenljiv, odnosno da na njega ne utiču društvene ni klimatske promene. Međutim, rezultati objavljeni u časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences (PNAS) pokazuju da ekstremne vrućine mogu uticati na odnos rođenih dečaka i devojčica širom sveta.

Istraživači su analizirali podatke o više od pet miliona porođaja u 33 zemlje subsaharske Afrike i u Indiji. U obe regije otkrili su da viša temperatura vazduha može povećati rizik od gubitka ploda u ranoj trudnoći, naročito kod muških plodova.

„Pokazali smo da temperatura snažno utiče na ljudsku reprodukciju jer utiče na to koji će plodovi preživeti do porođaja“, izjavio je koautor studije Abdel Gani.

Dodao je da nalazi ukazuju na merljive posledice temperature na preživljavanje ploda i na odluke o planiranju porodice, što se zatim odražava na sastav stanovništva i ravnotežu polova. „Razumevanje tih procesa ključno je za predviđanje kako će okruženje uticati na društva u uslovima sve toplije klime“, dodao je.

Prag od 20 stepeni Celzijusa u vazduhu

Studija je pokazala da je 20 stepeni Celzijusa u vazduhu prag na kojem odnos počinje da se menja, iako više temperature ne pojačavaju taj efekat ravnomerno.

Ranija istraživanja pokazala su da izloženost vrućini tokom trudnoće otežava telu trudnice da se hladi, čime raste rizik od gubitka trudnoće. Ako je trudnica dehidrirana, plod možda neće dobijati dovoljno krvi, kiseonika i hranljivih materija.

Nije samo biološka reakcija

Izloženost vrućini ne šteti samo zdravlju trudnice već utiče i na odluke o planiranju porodice. Autori navode da bi visoke temperature mogle otežati pristup abortusu zbog otežanog kretanja, ali i zbog veće finansijske nesigurnosti i manjih prihoda.

Studija upozorava i da posledice vrućine nisu jednako raspoređene. Žene sa manje resursa i one koje žive u ranjivijim uslovima više su pogođene, što otvara zabrinutost da bi klimatske promene mogle dodatno produbiti zdravstvene nejednakosti.

U Evropi temperature rastu, a regioni poput Albanije, Grčke, Portugala i Španije imaju više od 100 veoma vrućih letnjih dana. Prema Svetskoj meteorološkoj organizaciji, u 2024. zabeležen je drugi najveći broj dana sa toplotnim stresom i tropskih noći, kada temperatura ne pada ispod 20 stepeni Celzijusa.

Uticaj klimatskih promena na plodnost

Kako se očekuje dalji rast globalnih temperatura, istraživači pozivaju na dodatna proučavanja ekoloških faktora kako bi se bolje zaštitilo zdravlje majki i poboljšao pristup zdravstvenoj zaštiti, sa ciljem smanjenja dugoročnih posledica po reprodukciju i kretanje stanovništva.

I druga istraživanja pokazala su da klimatske promene utiču na plodnost muškaraca i žena. Mnoge evropske zemlje su 2024. zabeležile najniže stope nataliteta u poslednjih nekoliko decenija. Dok stručnjaci navode da je za održavanje stabilnog broja stanovnika potrebno 2,1 dete po ženi, nekoliko zemalja beleži stopu nižu od 1,5.

Nedavni sistematski pregled istraživača sa Katoličkog univerziteta u Čileu pokazao je da učestali klimatski događaji i prirodne katastrofe ozbiljno narušavaju reproduktivno zdravlje i procese povezane sa začećem, trudnoćom, porođajem, plodnošću i roditeljstvom.