Studija povezuje dve jednostavne navike u ishrani sa dugoročno nižom telesnom težinom

Istraživači predvođeni timom sa Barselonskog instituta za globalno zdravlje (ISGlobal) u Španiji analizirali su podatke o ishrani i telesnoj težini kod 7.074 osobe starosti od 40 do 65 godina.

Otkrili su da su raniji doručak i ranija večera, bez dodatnog unosa hrane između, povezani sa nižim indeksom telesne mase (BMI) nakon pet godina, prenosi Science alert.

Iako je BMI problematična mera gojaznosti, ovi rezultati doprinose sve većem broju istraživanja koja proučavaju kako vreme obroka utiče na zdravlje.

Istraživači smatraju da bi njihovi nalazi mogli biti povezani sa cirkadijalnim ritmovima – unutrašnjim biološkim satovima koji funkcionišu u 24-časovnom ciklusu i regulišu kada telo treba da se odmara, a kada da bude budno.

„Naši rezultati, u skladu sa drugim nedavnim studijama, ukazuju na to da produžavanje noćnog posta može pomoći u održavanju zdrave telesne težine ako je praćeno ranijom večerom i ranijim doručkom”, kaže epidemiološkinja Lusijana Pons-Muco iz ISGlobal-a.

A zatim je dodala:

„Smatramo da je to zato što je ranije unošenje hrane tokom dana bolje usklađeno sa cirkadijalnim ritmovima i omogućava efikasnije sagorevanje kalorija i regulaciju apetita, što može pomoći u održavanju zdrave telesne težine”.

Istraživači su koristili više statističkih metoda, uzimajući u obzir faktore poput starosti i sna, i utvrdili da su kasniji doručak i češći obroci povezani sa višim BMI-jem, dok je duže noćno gladovanje povezano sa nižim BMI-jem.

„Ove povezanosti bile su posebno izražene kod žena u premenopauzi”, navode istraživači.

Tim je takođe sproveo klastersku analizu kako bi grupisao učesnike prema njihovim navikama u ishrani. To je pomoglo da se dodatno razjasne glavni nalazi studije i omogući razdvajanje rezultata prema polu.

Jedna od grupa zabeležena je isključivo kod muškaraca: osobe iz ove kategorije prvi obrok su uzimale posle 14 časova, u proseku su gladovale 17 sati tokom noći i češće su konzumirale alkohol, pušile i bile nezaposlene.

„Ono što smo primetili u jednoj podgrupi muškaraca koji praktikuju povremeni post preskakanjem doručka jeste da ta praksa nema uticaj na telesnu težinu”, kaže epidemiološkinja Kamij Lasal iz ISGlobal-a.

Ona dodaje da su druga istraživanja na osobama sa gojaznošću pokazala da ova taktika nije efikasnija od smanjenja kalorijskog unosa kada je reč o dugoročnom gubitku težine.

Studija nije dizajnirana tako da može da dokaže direktan uzročno-posledični odnos, ali pokazuje značajne povezanosti.

Ako trenutno preskačete doručak kako biste smanjili unos kalorija, možda bi bilo bolje da večerate ranije i ipak doručkujete.

„Postoji više načina primene takozvanog povremenog posta, a naša studija odnosi se na jedan od njih – noćno gladovanje”, kaže Lasal.

Istraživači pretpostavljaju da bi duži noćni post i raniji doručak mogli biti bolje usklađeni sa unutrašnjim procesima poput regulacije insulina i skladištenja masti, iako su potrebna dodatna istraživanja da bi se to potvrdilo.

San bi takođe mogao igrati važnu ulogu. Poznato je da je kvalitetan san ključan za zdravlje, a ovakvi obrasci ishrane mogli bi doprineti njegovom poboljšanju.

Buduća istraživanja mogla bi pratiti veće i raznovrsnije grupe ljudi tokom dužeg perioda, kao i testirati konkretne promene u kliničkim uslovima, dajući učesnicima precizna uputstva o vremenu obroka i prateći efekte.

„Naše istraživanje je deo rastuće oblasti poznate kao hrononutricija, koja ne proučava samo šta jedemo, već i kada i koliko često jedemo”, kaže epidemiološkinja Ana Palomar-Kros iz ISGlobal-a.

Ona takođe kaže da osnova ovog pristupa saznanje da neuobičajeni obrasci ishrane mogu biti u sukobu sa cirkadijalnim sistemom – skupom unutrašnjih satova koji regulišu cikluse dana i noći i fiziološke procese koji ih prate.

Istraživanje je objavljeno u časopisu International Journal of Behavioral Nutrition and Physical Activity.