Lomljenje kosti u detinjstvu nije samo nešto što će da prođe. To bi moglo da bude znak upozorenja za budući rizik od preloma i osteoporoze.
Istorija ranijih preloma je jedan od najjačih prediktora budućih preloma, ali trenutne smernice koje se koriste za određivanje rizika od osteoporoze zanemaruju frakture u detinjstvu.
Povezane vesti
„Istraživali smo istoriju preloma u grupi ljudi srednjih godina koji su deo „Dunedin Study“, sveobuhvatnog longitudinalnog projekta koji se traje već pet decenija. Otkrili smo da su ljudi koji su lomili kosti više puta u detinjstvu imali više nego dvostruko veće šanse od preloma kostiju kao odrasli. Kod žena, ovo je takođe rezultiralo manjom gustinom kostiju u kuku u dobi od 45 godina“, rekla je Kim Meredit – Džons, viši naučni saradnik na Univerzitetu u Otagu.
Ona je dodala da su ljudi u njihovoj studiji mladi za istraživanje rizika od preloma i osteoporoze, ali ako se promene načina života za poboljšanje gustine kostiju primene ranije u životu, to može da imati najveći uticaj na doživotno zdravlje kostiju i smanjenje rizika od osteoporoze.
Prelomi u detinjstvu predviđaju rizik od osteoporoze
Otprilike svako drugo dete slomi neku kost u detinjstvu, a skoro četvrtina dečaka i 15 odsto devojčica ima više preloma. Ali trenutno nije jasno u potpunosti zašto neka deca stalno lome kosti ili da li će to predvideti zdravlje njihovih kostiju u odrasloj dobi.
Postoji nekoliko razloga zašto deca lome kost.
Prethodna istraživanja su pokazala da deca koja imaju frakture obično žive u siromašnijim domaćinstvima, imaju visok nivo intenzivnog vežbanja, imaju višak kilograma ili imaju visok indeks telesne mase, nedostatak vitamina D, nizak unos kalcijuma, ali mogu i da dožive fizičko zlostavljanje.
Deca koja više puta imaju prelom takođe mogu da imaju posebno krhke skelete, mogu da budu „sklona padovima“, ili im se prelomi kostiju mogu desiti tokom sporta ili fizičke aktivnosti.
Ali važno pitanje je da li deca koja lome kosti imaju privremeno smanjenje snage kostiju tokom brzog rasta, ili ako se ove slabosti kostiju nastavljaju u odraslom dobu.
Ljudi koju su proučavani su deo jedinstvene Dunedin studije, koja je pratila razvoj hiljadu beba rođenih između aprila 1972. i marta 1973.
Članovi studije su od tada više puta procenjivani svakih nekoliko godina, o širokom spektru tema uključujući rizično ponašanje, učešće u sportu, fizičko zlostavljanje, deprivaciju dece i odraslih, između ostalog.
Oni su takođe više puta bili podvrgnuti intervjuima gde su odgovarali na pitanja o povredama, uključujući prelome od detinjstva.
„To znači da možemo da uporedimo njihovu istoriju medicinskih preloma u srednjim godinama sa njihovim sopstvenim sećanjima iz detinjstva, rekla je Meredit – Džons.
Ona je dodala da je važno uključiti i ove aspekte u analize.
Šta su otkrili istraživači?
I dečaci i devojčice koji su pretrpeli više od jednog preloma u detinjstvu imali su više nego dvostruko veće šanse da imaju prelom u odrasloj dobi. Takođe, oni koji nisu imali prelome u detinjstvu su imali tendenciju da tako ostane i u odrasloj dobi.
Kod žena, prelomi u detinjstvu su bili povezani sa nižom mineralnom gustinom kostiju u kukovima kasnije u životu, što to nije bio slučaj među muškarcima.
Mnoge druge studije su nastojale da utvrde da li deca koja zadobiju jedan prelom tokom detinjstva imaju krhkost skeleta koja traje i u odrasloj dobi.
„Naša studija je prva koja je pokazala povećan rizik od preloma kod odraslih i kod muškaraca i kod žena koje su u detinjstvu više puta lomile kosti“, istakla je Meredit-Džons.
Međutim, nije jasno zašto je to tako. Uporni rizik nije bio povezan sa drugim faktorima ponašanja, kao što su rizično ponašanje, demografija, gojaznost, zlostavljanje u detinjstvu ili bavljenje sportom.
Zašto je ovo važno?
„Iako ne znamo tačne mehanizme za ovaj povećan rizik od preloma u odrasloj dobi, rezultati bi mogli da se koriste za podizanje svesti za one koji su najugroženiji. Roditelje dece koja su više puta lomila kosti u detinjstvu treba informisati o različitim načinima za sprečavanje uporne krhkosti skeleta s godinama“ smatra naučnica.
Promene u ponašanju kao što su povećana aktivnost kod prekomerne težine, optimalan unos kalcijuma i vitamina D i povećana potrošnja proteina i mlečnih proizvoda su sve korisne intervencije koje se mogu započeti rano i održavati tokom celog životnog veka.
Osteoporoza ima tendenciju da utiče na odrasle nakon srednje životne dobi.
„Nadamo se da ćemo nastaviti da istražujemo vezu između fraktura u detinjstvu i zdravlja kostiju odraslih u ovoj veoma posebnoj populaciji ljudi kako stare, kako bismo otkrili da li ove veze opstaju nakon menopauze kod žena ili utiču na doživotni rizik kod muškaraca“, rekla je Meredit – Džons za The Conversation.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare