Studija: Zabrinjavajući nivoi arsena i olova pronađeni u tamponima

Tamponi
Shutterstock/Kokulina

Prvi put, istraživači su izmerili koncentracije različitih metala u tamponima, otkrivši zabrinjavajuće nivoe nekoliko toksičnih vrsta,

Merenje prednosti i nedostataka različitih sanitarnih proizvoda zahteva dobro poznavanje rizika i koristi koje svaki od njih predstavlja.

Po prvi put, istraživači su izmerili koncentracije različitih metala u tamponima, otkrivši zabrinjavajuće nivoe nekoliko toksičnih vrsta, uključujući i olovo, za koje ne postoji bezbedan nivo izloženosti, prenosi Science alert.

Zidovivagine obloženi su visoko upijajućim tkivom koje ima potencijal da upije lutajuće zagađivače, poput metala, koji bi cirkulisali u krvotoku, a da ih jetra prethodno ne filtrira.

Dakle, sve što se tamo dešava treba pažljivo razmotriti, uključujući sanitarne predmete kao što su tamponi. Do 86 odsto žena koje imaju menstruaciju u SAD koristi tampone tokom menstrualnog ciklusa.

„Uprkos ovom velikom potencijalu za zabrinutost za javno zdravlje, veoma malo istraživanja je urađeno na ovu temu. Koliko znamo, ovo je prvi rad koji meri nivo metala u tamponima“, kaže Dženi Širston, epidemiolog sa Univerziteta Kolumbija u SAD.

On navodi da su pronašli koncentracije svih metala koje su testirali, uključujući toksične metale poput arsena i olova.

Istraživački tim je koristio masenu spektrometriju da proceni koncentracije 16 različitih metala u 30 tampona od 14 različitih brendova, u 18 linija proizvoda. Proizvođači, brendovi i linije proizvoda nisu eksplicitno imenovani u studiji, iako se tvrdilo da su proizvodi kupljeni Velikoj Britaniji, SAD i Evropi.

Tim je pronašao merljive koncentracije svih procenjenih metala: arsena, barijuma, kalcijuma, kadmijuma, kobalta, hroma, bakra, gvožđa, mangana, žive, nikla, olova, selena, stroncijuma, vanadijuma i cinka.

Najalarmantnije je bilo prisustvo olova, sa prosečnom koncentracijom od 120 nanograma po gramu tampona; kadmijum, 6,74 nanograma po gramu; i arsena, 2,56 nanograma po gramu.

Koncentracije olova su bile veće u neorganskim tamponima, ali su organski tamponi imali veći nivo arsena.

Bez obzira na poreklo, brend ili da li su tamponi bili organski, nijedan od testiranih se nije istakao da ima konstantno niže nivoe metala u celini.

Svi ovi metali su verovatno uvedeni u proizvod kroz poljoprivredne i proizvodne procese – na primer, biljke koje se koriste za proizvodnju pamuka, rajona ili viskoze koje se koriste u upijajućim jezgrima tampona mogu da pokupe metale iz pesticida, đubriva i otpadnih voda tla.

Alternativno, vlakna mogu pokupiti hemikalije iz pigmenata ili antibakterijskih agenasa kasnije u procesu proizvodnje.

Ali dok se neki prirodno prisutni metali očekuju i prihvataju, ovi rezultati ukazuju na to da tamponi mogu povećati ličnu izloženost potencijalno nebezbednim nivoima metala.

„Iako su toksični metali sveprisutni i izloženi smo niskim nivoima u bilo kom trenutku, naša studija jasno pokazuje da su metali prisutni i u proizvodima, koje žene  koriste u toku menstrualnog ciklusa, mogle biti pod većim rizikom od izloženosti upotrebom tih proizvoda“, kaže geohemičarka Ketrin Šiling, takođe sa Univerziteta Kolumbija.

Istraživači primećuju da nedostaju podaci o apsorpciji hemikalija kroz zidove vagine u potpunosti, tako da je nejasno da li bi ovi metali mogli da se iz tampona „presele“ u sluznicu okolnog tkiva, a takođe će biti potrebna dalja istraživanja kako bi se utvrdilo da li to ima bilo kakvih negativnih efekata na zdravlje.

Ali to dovodi u pitanje da li je potrebna revizija sigurnosnih standarda za sanitarne proizvode, tako bar misle istraživači.

„Stvarno se nadam da će proizvođači morati da testiraju svoje proizvode na metale, posebno na toksične metale“, kaže Širston. i dodaje da bi bilo „uzbudljivo videti javni poziv za ovo, ili tražiti bolje označavanje tampona i drugih sličnih proizvoda“.

Ovo istraživanje objavljeno je u Environmental International.

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare