Svaki dan slušamo o novim virusima, koliko su zapravo opasni

Zdravlje 18. jun 202422:20 0 komentara
Pixabay

Sledeći put kada budete čitali o novom virusu u vestima, ovo su pitanja koja možete sebi da postavite i koja vam mogu pomoći da odlučite koliko je "novi virus“ zaista opasan.

Koliko se proširio?

Ovo je obično prvo pitanje.

U stvari, virusu je zaista teško da se prilagodi dok raste u novom domaćinu. Čak i virusi gripa, koji su u osnovi virusi ptica, ali je poznato da izazivaju ponavljajuće ljudske pandemije, uspevaju u tome samo svakih nekoliko decenija.

Za virus, prelazak na ljude sa drugog životinjskog domaćina je postepen proces.

Šta znamo o virusu?

Nadzor je težak posao koji zahteva resurse i saradnju, ali je izuzetno važan za razumevanje i kontrolu epidemija.

Testiranje ljudi na imunološki odgovor na virus (serologija) nam govori ko je ranije bio izložen. Sekvenciranje virusnih genoma (od zaraženih ljudi ili iz okruženja) nam govori gde se virus sada nalazi, ali nam takođe omogućava da utvrdimo kako se širi i menja.

To možemo da uradimo jer virusi brzo mutiraju. Usklađivanje razlika u njihovim genetskim sekvencama omogućava nam da kreiramo filogenetska stabla koja možemo koristiti da rekonstruišemo kako je virus stigao na određeno mesto u određeno vreme.

Da li posmatramo jednu veliku epidemiju ili više odvojenih epidemija? Ovo drveće nam to može pokazati.

Gledanje promena u genomu virusa nam takođe omogućava da potražimo bilo kakve znake da se virus prilagođava novoj vrsti, a sve pod pretpostavkom da dovoljno dobro razumemo virus da bismo mogli da kažemo.

S čime se suočavamo?

Što bolje razumemo virus, to bolje možemo da predvidimo šta bi mogao da uradi sledeće. Za neke veoma dobro proučene viruse, kao što je virus gripa, znamo neke od genetskih promena koje su upozoravajući znaci adaptacije na novog domaćina.
Možemo pogledati najčešće puteve prenošenja – respiratorni virus će se verovatno širiti brže od seksualno prenosivog virusa.

Takođe možemo da pokušamo da procenimo ishod infekcije – virusi koji izazivaju ozbiljne bolesti predstavljaju zabrinutost, ali u smislu širenja brinemo i o manje ozbiljnim slučajevima, koji bi mogli da dovedu do toga da ljudi šire virus, a da toga nisu svesni.

Međutim, virusi su nezgodne stvari i u praksi je zaista teško predvideti šta će oni uraditi.

Može li biti gore?

Prilagođavanje na ljude je teško za virus. Dakle, sve što virusu daje više šansi da to učini je zabrinjavajuće.

Više smo zabrinuti zbog virusa kod životinja koje su u bliskom kontaktu sa ljudima.

Takođe morate da brinete o virusima koji koriste prečice u prilagođavanju. Kod virusa gripa, to se može desiti kod domaćina kao što su svinje koje mogu da pokupe više od jednog virusa istovremeno i da im omoguće da razmene delove svog genoma.

Kako bi izgledao najgori scenario?

Širenje novog soja virusa gripa širom sveta samo je jedna od mnogih pretnji, ali soj virusa H5N1 trenutno radi mnogo stvari koje su zabrinute virologe.

Dok izolovani slučajevi mogu biti razorni za pojedince, veći rizik za društvo dolazi od virusa koji se šire – a grip H5N1 se sada širi među američkom stokom, kao i pticama širom sveta.

Važno je, međutim, da trenutno ne čini ništa što bismo povezali sa njegovim širenjem među ljudima.

Trenutno raspoloženje među virolozima definitivno nije ono što je bilo, na primer, februara 2020. godine, kada je postalo jasno da se SARS-CoV-2 nekontrolisano širi među ljudima.

Ali ptičji grip trenutno čini dovoljno zabrinjavajućih stvari da virolozi obraćaju veliku pažnju na njega.

Pročitajte još:

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Budi prvi ko će ostaviti komentar!