Svetski dan mentalnog zdravlja: Malo stručnjaka u Srbiji, a liste čekanja duge - ipak, ruši se stigma

"Kod svih postoje dugačke liste čekanja jer nas nema dovoljno. Ja sam našla podatak da kod nas ima oko 10 puta manje psihijatra nego u Norveškoj. Nemamo dovoljno psihoterapeuta koji bi mogli da pokriju sve potrebe. Problem je što psihoterapija nije stavljena u neke zvanične zakonske okvire i onda se kasnije postavlja  pitanje šta će biti kada se stanje pacijenta pogorša", navodi Bubera Ninić.

Navodi da ne treba ići na redovne preglede što se mentalnog zdravlja tiče, ali treba potražiti stručnu pomoć kada imate problem.

"Ne treba da idemo na redovne preglede, što se tiče mentalnog zdravlja, ali je dobro potražiti pomoć kada neki problem ne možemo da rešimo ili kad on duže traje. Može da bude životni problem, ne nužno poremećaj. Ako okolina primeti da se drugačije ponašamo, da smo bezvoljni, da previše ili premalo jedemo, ili spavamo, da se povlačimo u sebe, da komuniciramo drugačije ili mi sami primetimo kako razmišljamo, vreme je da se obratimo stručnjaku koji će proceniti šta je potrebno od terapije", ističe ona za N1.
Naša sagovornica objašnjava kako prepoznati anksioznost.

"Anksiozni ste tako što ste stalno zabrnuti, imate osećaj pritiska u grudima, da ne možete da udahnete vazduh... Zatim, tu su grčevi u stomaku, nemogućnost da isključite mozak pred stavanje, ne možete da se skoncentrišete i stalno misli idu negde drugde. Najgore je kad imate napad panike - kad se desi prvi put ljudi misle da će poludeti, ali kad odu kod lekara i kažu da su u redu, onda bi mogli da posete/posetite psihijatra. Ljudi se i dalje plaše da dođu kod profesionalca, jer misle da će dobiti neku dijagnozu, iako je stigma sve manja", objašnjava ona.

Kako kaže, u Srbiji postoji i podkast "Dva i po psihijatra", a koji vode stručnjaci za Inistuta za mentalno zdravlje, te se tu mogu pronaći validne informacije.

Psihijatrica navodi da je i dalje teško "platiti mentalno zdravlje", kao i da je ova podršk dostupnija onima koji mogu više da plate, ali da se stigma o ovom pitanju sve više ruši i više se govori. Objasnila je i razliku između psihijatra i psihologa.

"Jeste nedovoljno dostupna psihoterapijska podrška. Ona je rezervisana za razgovore, za one situacije koje nisu krajnje teške, koje nisu za bolničko lečenje. Psihijtar je lekar koji je završio Medicinski fakultet i specijalizaciju psihijatrije četiri godine i on može da prepiše lekuje. Psihijatra i psihoterapeuta razlikuje to što psihijatar može da prepiše lekove, ukoliko su oni potrebni, dok je psiholog završio filizofski fkaultet - oni umeju da testiraju i tesno sarađuju jedni u drugi. I jedni i drugi mogu biti obučeni za psihoterapiju, ali za psihoterapiju mogu biti obučeni i ljudi iz drugih profesija", navodi naša sagovornica.

Kod lečenja, pre svega depresije i anksioznosti, najbolja je, kako kaže, kombinacija psihoterapije i farmakoterapije.

"Naučna istraživanja pokazuju da je najbolja kombinacija psihoterapije i farmakoterapije, a sada će biti dostupna metoda gde će pacijent sedeti u stolici, imaće jedan kalem koji proizvodi mangetno polje i na taj način će biti stimulisani određeni delovi mozga, koji ne rade dobro kod anksioznih i depresivnih poremećaja, kod opsesivno-kompulsivnih poremećaja i sl.", kazala je Bubera Ninić.

Mentalno zdravlje zavisi od zadvoljstva, navodi, a zemlje koje zauzimaju prva mesta po zadovoljstvu jesu Finska, Novršeska, Švedska, Holandija, Franucuska, Nemačka, Italija i Australija.