Tajna dužeg života: Šta kaže novo istraživanje?

učionica, škola, tabla, učenje
victorsteep/Pixabay

Duži boravak u školi ne samo da omogućava bolje obrazovanje, već takođe znači da ćete verovatnije živeti duže zbog manjeg trošenja ćelija. Barem tako sugeriše nova analiza podataka sa uzorkom od 3.101 osobe kroz čak tri generacije.

Uopšteno govoreći, više godina obrazovanja znači duži život, ali još uvek naučnici pokušavaju da otkriju zašto. Stručnjaci iz SAD, Norveške i Ujedinjenog Kraljevstva su stoga želeli da bliže sagledaju odnos obrazovanja i zdravlja.

Iako je opšte prihvaćeno da, kao opšte pravilo, bolje kvalifikacije znače bolje poslove i više novca – što zauzvrat znači bolji pristup zdravstvenoj zaštiti i mogućnostima za zdraviji život – ovo novo istraživanje sugeriše da na ćelijskom nivou naša tela verovatno stare sporije ako više vremena provodimo u školi.

„Već dugo znamo da ljudi sa višim nivoom obrazovanja obično žive duže“, rekao je epidemiolog Danijel Belski sa Univerziteta Kolumbija za Science Alert, dodajući:

„Ali postoji niz izazova u otkrivanju kako se to dešava i, što je kritično, da li će intervencije za promovisanje obrazovnog postignuća doprineti zdravoj dugovečnosti.

Dodatne dve godine školovanja u proseku su dva do tri odsto sporijeg starenja, pokazala je analiza. Podaci su preuzeti iz Framingham Heart Studi, istraživačkog projekta koji je pratio podatke prikupljene od 1948. do danas, a odnose se na veću grupu ljudi, njihovu decu i unuke.

Istraživači su koristili algoritam epigenetičkog sata na podacima, dizajniran za merenje biološke starosti koristeći markere u DNK. Kada naučnici govore o bržem biološkom starenju, ne radi se o tome da nam rođendani dolaze brže – već da naše ćelije ranije pokazuju oštećenja.

Putem unakrsnih referenci između braće i sestara i između dece i njihovih roditelja, istraživači su uspeli da donekle izoluju efekte obrazovanja. Ovo je prvi put da su obrazovanje i biološko starenje povezani na ovaj način.

„Ključna zabuna u ovakvim studijama je da ljudi sa različitim nivoima obrazovanja obično dolaze iz porodica sa različitim nivoima obrazovanja i drugim resursima“, rekla je epidemiolog sa Univerziteta Kolumbija Glorija Graf.

Da bi umanjili ove nedoumice, osvrnuli su se na „obrazovnu mobilnost”, odnosno koliko je neko obrazovanje postigao u odnosu na roditelje, braću i sestre. Ovaj metod je pomogao da se objasne razlike u porodicama kako bi se preciznije utvrdilo kako obrazovanje utiče na starenje i dugovečnost.

„Otkrili smo da je bolje obrazovanje povezano sa sporijim tempom starenja i smanjenim rizikom od smrti“, rekao je Graf.

Pitanje zašto se to tačno dešava nije obrađeno u studiji. Svakako je moguće da su razlozi isti kao i oni koji povezuju visoko obrazovanje sa dužim životom – mogućnost da se priušti bolja zdravstvena zaštita i pristup zdravijem načinu života.

Deo razloga za studiju je bio da se ispitaju prednosti promovisanja daljeg obrazovanja i da se istraže načini merenja njegovog uspeha u održavanju boljeg zdravlja – u čemu ovi biološki markeri starenja sada mogu da pomognu.

Takođe, brojni drugi faktori, uključujući siromaštvo u detinjstvu, verovatno će uticati na smrtnost.

„Na kraju krajeva, potrebni su eksperimentalni dokazi da bi se potvrdili naši nalazi“, zaključuje Belski, piše N1 Hrvatska.

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare