Rizik od srčanih oboljenja kod žena i njihovu potrebu da počnu da uzimaju preventivne lekove treba proceniti kada su u 30-im godinama, a ne nakon menopauze kao što je sada praksa, kažu istraživači.
Predstavljajući nalaze na godišnjem sastanku Evropskog kardiološkog društva u Londonu, oni su rekli da je studija po prvi put pokazala da jednostavni testovi krvi mogu predvideti rizik od kardiovaskularnih bolesti kod žena u naredne tri decenije, prenosi HRT.
„Ovo je prvenstveno dobro za pacijente, ali je takođe važna informacija za proizvođače lekova za snižavanje holesterola, antiinflamatornih lekova i lekova za snižavanje lipoproteina(a) – implikacije za terapiju su široke“, rekao je vođa studije dr Pol Ridker iz Brigham and Women’s bolnice u Bostonu.
„Trenutne smernice sugerišu lekarima da žene generalno ne bi trebalo da razmišljaju o preventivnim terapijama do svojih 60-ih i 70-ih godina. Ovi novi podaci… jasno pokazuju da se naše smernice moraju promeniti“, rekao je Ridker.
Pročitajte još:
Oko 30.000 učesnika u dugotrajnoj studiji inicijative „Žensko zdravlje“ je u periodu od 1992. do 1995. godine imalo testove krvi na holesterol lipoproteina niske gustine (LDL-C ili „loš holesterol“), koji su već deo rutinske nege.
Takođe su imali testove na visokoosetljivi C-reaktivni protein (hsCRP) – marker upale krvnih sudova – i lipoprotein(e), genetski determinisanu vrstu masti.
U poređenju sa rizicima kod žena sa najnižim nivoima svakog markera, rizici od velikih kardiovaskularnih događaja kao što su srčani udar ili moždani udar u narednih 30 godina bili su 36 odsto veći kod žena sa najvišim nivoima LDL-C, 70% veći u žene sa najvišim nivoima hsCRP-a, i 33 odsto više kod onih sa najvišim nivoima lipoproteina(a).
Prema studiji objavljenoj u časopisu The New England Journal of Medicine, žene sa sva tri indikatora u najvišem opsegu imale su 2,6 puta veću verovatnoću da će imati veliki kardiovaskularni događaj i 3,7 puta veća verovatnoća da će imati moždani udar u naredne tri decenije.
„Terapije koje bismo mogli da koristimo kao odgovor na povišenje svakog biomarkera su značajno različite, a lekari sada mogu posebno da ciljaju na biološki problem pojedinca“.
Dok su lekovi koji snižavaju LDL-C i hsCRP široko dostupni – uključujući statine i određene pilule za visok krvni pritisak i srčanu insuficijenciju – lekovi koji snižavaju nivoe lipoproteina se još uvek razvijaju.
Većina žena u studiji bile su bele Amerikanke, ali bi rezultati verovatno „imali još veći uticaj među crnim i latinoameričkim ženama koje imaju još veću prevalenciju neotkrivenih i nelečenih upala“, rekao je Ridker.
„Ovo je globalni problem. Potreban nam je univerzalni skrining za hsCRP … i za lipoproteine, baš kao što već imamo univerzalni skrining za holesterol“, dodao je on.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare