Karantini tokom pandemije kovida, kao što su zatvaranje škola, otkazane sportske aktivnosti i naređenja da ostanu kod kuće, doveli su do toga da mozak tinejdžera prerano ostari čak četiri godine, otkrili su naučnici sa Univerziteta u Vašingtonu.
Nova studija, objavljena u časopisu Proceedings of the National Academi of Sciences, dodatni je dokaz da poremećaji u svakodnevnoj rutini mogu doprineti razvoju problema u ponašanju, porastu poremećaja u ishrani i razvoju anksioznosti i depresije među adolescentima, prenosi NBC, prenosi HRT.
Naučnici sa univerzitetskog Instituta za istraživanje i nauku o mozgu (I-LABS) započeli su studiju koristeći magnetnu rezonancu još 2018. kako bi utvrdili kako se struktura mozga 160 tinejdžera iz oblasti Sijetla razvijala tokom vremena. Učesnici studije, skoro jednak broj dečaka i devojčica, imali su između 9 i 19 godina na početku studije.
Vođa istraživanja Patricia Kuhl, kodirektor I-LABS-a, rekla je da ne mogu da prate skeniranje mozga do 2021. godine, nakon što je počeo karantin COVID-a 2020., pa su pomerili fokus studije kako bi otkrili kako je izolacija uticala na strukturu mozga adolescenata.
Merenjem debljine moždane kore – spoljašnjeg sloja moždanog tkiva koji kontroliše njegove funkcije višeg nivoa, kao što su rasuđivanje i donošenje odluka – otkrili su da mozak tinejdžera prerano stari – za 1,4 godine, dok je skeniranje mozga devojčica pokazala ubrzano starenje za čak 4,2 godine, pokazala je studija.
Moždana kora se prirodno stanji kako starimo. A hronični stres može izazvati slične promene u mozgu. Ali u trogodišnjem periodu između prvog skeniranja i praćenja, cerebralni korteks se kod tinejdžera istanjio mnogo više nego što su istraživači očekivali.
„Kako starimo, stanjivanje korteksa je povezano sa manje vremena za brzu obradu podataka, manje fleksibilnim razmišljanjem i svim ostalim problemima koje povezujemo sa starenjem. Generalno, primetili smo ovo ubrzano starenje kod svih tinejdžera koji su učestvovali u istraživanju“, rekao je Kuhl.
Starenje mozga je izraženije kod tinejdžerki
Starenje mozga bilo je izraženije kod tinejdžerki. Skeniranjem je utvrđeno da je stanjivanje bilo široko rasprostranjeno u mozgu devojčica i da se javlja u 30 regiona u obe hemisfere iu svim režnjevima. U muškom mozgu, stanjivanje je bilo ograničeno na samo dva regiona, oba u okcipitalnom režnju, koji utiču na percepciju udaljenosti i dubine, prepoznavanje lica i pamćenje.
Veći uticaj na devojčice mogao bi biti zbog razlika u važnosti društvene interakcije za devojčice u poređenju sa dečacima, kaže Kuhl. Dečaci se okupljaju radi sporta i fizičke aktivnosti, a adolescentkinje imaju tendenciju da se oslanjaju na lične odnose za emocionalnu podršku i razvoj sopstvenog identiteta.
„Kada su devojke i žene pod stresom, postoji prirodna reakcija da se okupimo i razgovaramo o tome, kada se oslobađaju oksitocin i drugi neurotransmiteri koji nam pomažu da se osećamo bolje“, rekla je dr Elen Rome, šefica adolescentne medicine u Klivlendskoj klinici za decu Bolnica, koja nije učestvovala u istraživanju.
Šta znači prerano starenje mozga u svakodnevnom životu mladih ljudi koji su bili primorani da se nose sa ograničenjima pandemije, često sami u svojim sobama, pohađajući časove preko Zoom-a ili bez društvenih veza?
Postoje li dugoročni rizici za ‘pandemijske mozgove’?
„Istraživanje ne ukazuje da su karantini izazvali promene u mozgu. Naime, poremećaji mentalnog zdravlja bili su u porastu među decom i pre pandemije COVID-a. Ali studija sugeriše da stanjivanje korteksa može biti povezano sa povećanom anksioznošću, depresijom i drugim poremećajima ponašanja“, rekao je Kuhl.
Druga studija skeniranja mozga sprovedena 2022. godine na Univerzitetu Stanford pokazala je slične promene u debljini kortikalne mozga kod tinejdžera tokom ograničenja COVID-a. Istraživači sa Stanforda uporedili su stres i poremećaje izazvane pandemijom sa traumama iz detinjstva, kao što su nasilje, zanemarivanje i porodična disfunkcija.
Kul ističe da je pandemija bila traumatično vreme za sve, a posebno za mlade koji doživljavaju intenzivne promene u svom emocionalnom i bihevioralnom razvoju u tom periodu svog života. Izolacija je imala još štetniji efekat na njihovo emocionalno zdravlje.
„Pandemija je bila dramatična i neočekivana, na neki način dramatična i katastrofalna ne samo za fizičko, već i za mentalno zdravlje“, smatra Kul.
Pročitajte još:
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare