Kako je Marija Milošev dobila šansu za novi i bolji život nakon transplantacije jetre

Marija Milošev iz Čačka, lekar i specijalizant četvrte godine pedijatrije u Kliničkom centru Kragujevac, pre tri godine je u Istanbulu započela svoj novi život kada joj je urađena transplantacija jetre.

"Bolest jetre mi je dijagnostikovana pre 20 godina kada sam uspešno izlečena sa tri godine terapije - ušla sam u remisiju bolesti i nakon toga nije bilo nikakvih problema s mojim zdravljem. Posle preležnog kovida došlo je do komplikacije po pitanju moje jetre. Nakon toga sam razvila primarni sklerozirajući kolangitis - oboljenje žučnih puteva koji je doveo moju jetru u stanje ciroze i jedino rešenje za izlečenje bila je transplantacija jetre", priča Marija Milošev.

Kako kaže, u Srbiji je bila na listi za transplantaciju, a u jednom momentu je bila i prva na spisku.

"Pošto se u Srbiji samo rade kadaverične transplantacije, a ja sam bila u ozbiljnoj situaciji, životno ugrožavajućoj, pokušala sam da saznam za kliniku koja bi radila operaciju sa živim donorom. Kao pacijent sam tada bila prepuštena samoj sebi u smislu pronalaska klinike i pronalaska adekvatne osobe - donora koji bi mi pomogao u toj situaciji gde mi je život bio ugrožen", priseća se Milošev.

Pronalaženje klinike

Kako Marija Milošev kaže, na ovom putu najviše joj je pomogla njena porodica. Sestra se posvetila traženju klinike gde bi mogla da se obavi transplantacija.

"Za pronalaženje klinike najviše mogu da zahvalim svojoj sestri koja je krenula da istražuje, da se raspituje za klinike po celoj Evropi. Takođe je kontaktirala klinike u Turskoj i ono što je na nju ostavilo najjači utisak i zašto smo odlučili da se opredelimo za ovu kliniku je izuzetna profesionalnost i izuzetno poverenje koje su ulili na samom startu. Komunikacija je bila besprekorna i tako je sve krenulo", kaže Marija.

Dalje priča kako su jako brzo uspostavili kontakt sa Ministarstvom zdravlja i administrativni deo je prošao relativno brzo.

Ministarstvo zdravlja je, s obzirom na to da ona nije iz pedijatrijske populacije već je odrasla osoba, obezbedilo novčana sredstva da se Marija operiše na klinici u Istanbulu.

Operacija je, kaže, bila brzo zakazana.

"U momentu kada je bilo pitanje života i smrti, postojao je način da država, tj. Ministarstvo zdravlja odvoji novac za moju transplantaciju jetre u Turskoj. Još jedan važan momenat je bio pronaći donora u takvoj situaciji, što je bilo vrlo teško", objašnjava Marija.

Donor je bila snaha

Članovi porodice nisu mogli da joj budu donori, ali u najtežoj situaciji joj se naša snaja.

"Ona je zajedno sa mnom, tog 19. jula doputovala za Tursku, avionom, u pratnji lekara i onda sledi početak jednog novog života. Bila je to jedna uspešna transplantacija u nizu uspešnih koje su obavljene na ovoj klinici. Moja snaja je sada izuzetno dobro, i to je nešto što je važno istaći. Jako je važno da donor u ovim vrstama operacija ostane zdrav i na prvom mestu je očuvati zdravlje donora, pa sve ostalo", ističe Milošev.

Njena snaja živi u Berlinu gde je, kako Marija priča, jako dobro organizovana briga o pacijentima koji su bili donori.

"U startu su je redovno pozivali na preglede laboratorije kao i ultrazvučne kontrole i nakon samo par meseci njena jetra se potpuno regenerisala. Ona je potpuno fizički i radno aktivna, nema nikakve probleme - što mi je najdraže u celoj ovoj priči", dodaje Milošev.

Što se Marijinog zdravlja tiče, na početku je, kako kaže, bilo izuzetno teško i psihički i fizički.

"U samom početku postoperativnog toka vrlo brzo sam stala na noge, a na posao sam se vratila nakon tri meseca. Nakon šest meseci sam postala fizički aktivna. Nastavila sam svoje studije i sada sam na korak od završetka specijalističkih studija", kaže kroz osmeh.

Ona ističe kao važno i to što su joj doktori rekli da se transplantacijom ne završava njihova komunikacija, što joj je značilo u daljem toku oporavka.

Terapija nakon transplantacije

Nakon transplantacije, uzima određenu terapiju koje će morati da se pridržava čitavog života.

"Terapija mi je propisana na klinici neposredno nakon operacije, a na redovne kontrole idem u Klinički centar Srbije Odeljenje gastroenterohepatologije gde redovno viđam profesora Ćulafića koji mi propisuje terapiju za dalje i gde odlazim na redovne evaluacije", kaže Marija Milošev.

Sagovornica portala N1 podseća da je mnogo dece i odraslih u Srbiji na listi za transplantaciju i da ne postoji drugi način već da se čeka kadaverična transplantacija, odnosno transplantiranje organa osobe koja je preminula.

"Nažalost, mnogi su u stanju da završe svoj život na klinici čekajući na takvu vrstu operacije", dodaje naša sagovornica.

Nakon uspešno obavljene transplantacije, Marija voli da kaže da od sada svi njeni putevi vode u Istanbul.

Uspešnu transplantaciju izveo prof. dr Kamil Jalčin Polat

Marijinu transplantaciju izveo je prof. dr Kamil Jalčin Polat koji je šef odeljenja transplantacionog centra u klinici Memorial.

Profesor kaže da se ovde rade i transplantacije jetre i bubrega kao i operacije hepatobilijarnog trakta.

Na godišnjem nivou obave od 200 do 250 operacija transplantacija jetre, a većinom su donori živi srodnici. Njihovi pacijenti su od onih koji imaju dva meseca pa do pacijenata od više od 70 godina.

"U toku 13 godina rada izveli smo preko dve i po hiljade transplantacija. Rezultati su izvrsni - u prvoj godini stopa preživljavanja je bila 95 odsto. U centar primamo pacijente iz celog sveta, a na godišnjem nivou 20 odsto pacijenata je iz inostranstva. Mi smo centar koji u Evropi izvodi najviše transplantacija jetre. Imamo doktore koji dolaze iz različitih zemalja na edukacije. Pored pomenutih operacija radimo i operacije onkoloških bolesnika - karcinome pankreasa, jetre i bilijarnog trakta", ističe dr Polat.

On dodaje da sa prostora Srbije imaju dosta pacijenata, a pre svega izdvojio je slučaj svoje koleginice, doktorke Marije Milošev koja je pre tri godine došla u centar zbog transplantacije jetre.

"Njena operacija je uspešno prošla i zahvaljujući tome ona se vratila svom svakodnevnom životu", zaključio je prof. dr Kamil Jalčin Polat.