Treća faza menopauze donosi rizike po zdravlje – informacije koje je dobro znati

Iako je menopauza prirodan deo starenja kroz koji sve žene prolaze, ona je ujedno i izazovan period koji se mnogo lakše prebrodi kada imamo prave informacije.

Kod većine žena menopauza počinje između 40. i 55. godine života, ali može nastupiti i ranije. Iskustvo menopauze razlikuje se od žene do žene – neke će proći kroz ovaj period gotovo bez simptoma, dok će druge osetiti gotovo sve karakteristične tegobe, piše Zadovoljna.hr.

Menopauza se deli na tri osnovne faze, jer je reč o postepenom procesu.

Prva faza je perimenopauza – period u kojem nivo hormona estrogena i progesterona počinje da varira. Žene tada osećaju promene raspoloženja, menstruacija postaje neredovna, a javljaju se i drugi simptomi.

Druga faza je menopauza – ona se definiše kao izostanak menstruacije tokom 12 uzastopnih meseci, bez drugih mogućih uzroka poput bolesti, lekova ili trudnoće.

Treća faza, na koju ćemo se danas posebno osvrnuti, jeste postmenopauza.

U ovoj fazi simptomi poput valunga (naleta vrućine) postaju blaži ili potpuno nestaju. Nivo hormona ostaje konstantno nizak, žena više ne može da zatrudni i nema menstruaciju.

Međutim, postmenopauza sa sobom nosi i povećan rizik od određenih zdravstvenih problema, među kojima su:

• 
  

  osteoporoza

  
  


• 
  

  kardiovaskularne bolesti

  
  


• 
  

  depresija i drugi mentalni poremećaji

  
  


• 
  

  promene u vaginalnom zdravlju, poput suvoće vagine.

  
  

osteoporoza

kardiovaskularne bolesti

depresija i drugi mentalni poremećaji

promene u vaginalnom zdravlju, poput suvoće vagine.

1. Osteoporoza

Osteoporoza je stanje koje uzrokuje stanjivanje kostiju. Promene u gustini kostiju ubrzavaju se nakon menopauze, naročito tokom prvih nekoliko godina nakon poslednje menstruacije. Glavni uzrok tome je gubitak estrogena.

Zbog osteoporoze kosti postaju krhke i podložnije prelomima. Evo kako možete smanjiti rizik:

• 
  

  jedite hranu bogatu kalcijumom (ili uzimajte suplemente)

  
  


• 
  

  unosite dovoljno vitamina D

  
  


• 
  

  redovno vežbajte

  
  


• 
  

  ograničite unos alkohola

  
  


• 
  

  prestanite sa pušenjem

  
  

jedite hranu bogatu kalcijumom (ili uzimajte suplemente)

unosite dovoljno vitamina D

redovno vežbajte

ograničite unos alkohola

prestanite sa pušenjem

Naravno, važno je da razgovarate sa lekarom koji će vam dati savete i pratiti vaše stanje.

2. Kardiovaskularne bolesti

Menopauza ne izaziva direktno kardiovaskularne bolesti, ali povećava rizik za njihov razvoj.

Posle menopauze mogu se javiti promene krvnog pritiska, povišen holesterol, trigliceridi i hormonalne oscilacije. Sve to povećava rizik od srčanih bolesti.

Kako biste umanjili rizik:

• 
  

  hranite se uravnoteženo

  
  


• 
  

  redovno vežbajte

  
  


• 
  

  izbegavajte pušenje

  
  

hranite se uravnoteženo

redovno vežbajte

izbegavajte pušenje

3. Ostala stanja

Kod nekih žena simptomi menopauze potpuno nestanu u postmenopauzi, ali kod drugih mogu da potraju – na primer, valunzi mogu trajati i godinu-dve nakon menopauze.

Takođe, mogu se javiti i problemi sa mentalnim zdravljem, pa je važno da se o tome razgovara s lekarom.

Suvoća vagine može negativno uticati na seksualni život i izazvati druge zdravstvene tegobe. U ovom slučaju mogu pomoći lubrikanti, ali se i o ovome treba posavetovati sa stručnjakom.

Kontrolni pregledi u postmenopauzi

Nakon ulaska u postmenopauzu, redovni lekarski pregledi su ključni za prevenciju i rano otkrivanje bolesti.

Pregledi koji se preporučuju u ovoj fazi uključuju:

• 
  

  pregled karlice

  
  


• 
  

  Papa test (najčešće na svake 3 godine)

  
  


• 
  

  mamografija

  
  


• 
  

  drugi ginekološki pregledi

  
  

pregled karlice

Papa test (najčešće na svake 3 godine)

mamografija

drugi ginekološki pregledi

Kako da brinete o sebi u postmenopauzi?

Da biste očuvali zdravlje, uvedite male, ali efikasne promene u svakodnevni život:

• 
  

  Zdrava ishrana – neka bude uravnotežena, izbegavajte višak soli i šećera, obezbedite unos kalcijuma i vitamina D.

  
  


• 
  

  Redovna fizička aktivnost – kombinujte kardio i vežbe snage, čak i svakodnevna šetnja je korisna.

  
  


• 
  

  Posete lekaru – godišnje kontrole pomažu da se na vreme uoče promene u zdravlju.

  
  


• 
  

  Izbacite loše navike – poput pušenja, neumerenog unosa alkohola i sedelačkog načina života.

  
  

Zdrava ishrana – neka bude uravnotežena, izbegavajte višak soli i šećera, obezbedite unos kalcijuma i vitamina D.

Redovna fizička aktivnost – kombinujte kardio i vežbe snage, čak i svakodnevna šetnja je korisna.

Posete lekaru – godišnje kontrole pomažu da se na vreme uoče promene u zdravlju.

Izbacite loše navike – poput pušenja, neumerenog unosa alkohola i sedelačkog načina života.