Očni kapci pripadaju pomoćnim organima oka koji imaju ulogu da održavaju zdravlje oka i omogućavaju obavljanje njegove funkcije, odnosno funkcije vida. Zbog prisnog odnosa očnih kapaka i oka, bilo kakav poremećaj funkcije ili položaja kapaka nepovoljno utiče na subjektivno stanje pacijenta, objašnjava za portal N1 specijalista oftalmologije Tamara Filipović.
Prema njenim rečima, tumori očnih kapaka su brojni i česti. Tumori mogu da potiču od svih vrsta tkiva u području kapaka i okolne kože.
„Tumori na očnim kapcima predstavljaju izrasline koje mogu biti dobroćudne ili benigne i zloćudne ili maligne prirode. U zavisnosti od prirode tumora, zavisi naš dijagnostički i terapijski pristup. Bilo da se radi o dobroćudnim ili zloćudnim tumorima, važno je blagovremeno reagovati i odmah posetiti oftalmologa“, kaže dr Filipović.
Povezana vest
Ona dodaje da dobroćudni tumori najčešće predstavljaju samo estetski problem.
„Ali ako su veliki ili se nalaze na nezgodnom mestu mogu ometati funkciju kapaka, kao i samog oka. I tada ih treba ukloniti“, rekla je ona.
Dr Filipović ističe da su najčešće benigne promene na koži očnih kapaka kod odraslih papilomi.
„Moguće ih je videti svakodnevno, čak i kod dece. Mogu biti na širokoj ili na uskoj peteljkastoj bazi sa karakteričnom površinom nalik na malinu. Pored njih česte su i ciste, kao i mladeži“, navodi naša sagovornica.
Dodaje da su ksantelazme naslage žućkasto-bele boje koje se javljaju na koži kapaka, najčešće u unutrašnjem uglu oka.
„Vremenom se povećavaju i mogu se javiti na više mesta. Ne zna se tačan uzrok nastanka ksantelazmi, ali se pretpostavlja da je uzrok povećani nivo masnoća u krvi. Češće se susrećemo sa njima kod žena“, kaže ona.
Kod dece najčešće benigne promene na kapcima su hemangiomi i dermoidne ciste, ističe za portal N1 dr Filipović.
Čmičak
Halacion ili, kako je u narodu daleko više poznat, čmičak je upalna cistična promena lojnih žlezda u kapcima. Često se javlja kako kod odraslih osoba, tako i kod dece.
„Ponekad, kod starijih osoba se javljaju recidivirajući čmičkovi, što znači da se stalno iznova pojavljuju. To treba da probudi sumnju, jer adenokarcinom, inače zloćudni tumor, može da izgleda kao običan čmičak, razvija se u vidu bezbolnog čvora ispod zdrave kože, unutar struktura kapka, iz neke od velikih lojnih žlezda“, ukazuje sagovornica.
U takvim situacijama je obavezna biopsija, odnosno uzimanje isečka same promene, dodaje ona i objašnjava da je biopsija kratkotrajna hiruška intervencija koja se obavlja u lokalnoj anesteziji, a uzorak se šalje na patohistološku analizu kako bi utvrdili prirodu same promene.
„Zloćudni tumori imaju tendenciju da razaraju normalno tkivo očnih kapaka i da urastaju u dublje strukture, zahvatajući i samo oko. Takvi tumori mogu da metastaziraju u regionalne limfne čvorove ili putem krvi metastaze mogu da dopru do udaljenih organa, kao što su pluća ili jetra“, upozorava dr Filipović.
Jedan od njih je bazocelularni karcinom koji predstavlja spororastuću, bezbolnu nodulo-ulcerativnu leziju na koži očnih kapaka i gornje polovine lica, navodi ona.
„Ako se ne leči na vreme, ovaj karcinom zahvata kapke, vežnjaču, očnu jabučicu, orbitu, sinuse, nos i endokranijum. Lečenje bazocelularnog karcinoma podrazumeva hiruršku eksciziju, odnosno odstranjenje tumora u što ranijoj fazi uz obaveznu histološku proveru i redovne kontrole nakon što se tumor odstrani“, navodi sagovornica portala N1.
Operacija očnih kapaka
Dr Filipović naglašava da je cilj operacije očnih kapaka, bilo da je reč o benignim ili malignim tumorima, da se ukloni lezija u celini, uspostavi funkcionalnost i estetski efekat. Kod dece, operacije kapaka se izvode u opštoj anesteziji, dok kod odraslih osoba se većina operacija obavlja u lokalnoj anesteziji.
Najveći broj tumorskih promena se vidi golim okom i uglavnom ne izazivaju bol, zbog čega se odlaže odlazak kod lekara, pa se pacijenti javljaju oftalmologu u kasnijim fazama kada su promene velike i teže se leče. Zbog toga je važno javiti se oftalmologu na vreme, odnosno čim pacijent primeti bilo kakvu promenu na očnim kapcima, navodi ona.
„Jedan od najčešćih problema na očnim kapcima koje viđam u svakodnevnoj praksi predstavlja višak kože na gornjim kapcima koji može da remeti normalan vid, ali takođe da stvara neprijatan funkcionalni problem. Kesasti nabor viška kože može potiskivati gornji kapak prema dole zaklanjajući jedan deo vidnog polja ili potiskivati trepavice i usmeravati ih prema površini očne jabučice izazivajući tako perminentnu iritaciju oka. Često mi pacijenti porede takve teškoće sa osećajem kao da imaju tegove na očima“, kaže naša sagovornica.
Dodaje da operacija gornjih kapaka ili blefaroplastika podrazumeva uklanjanje viška kože sa gornjih kapaka, kao i delimično uklanjanje masnog tkiva kapka.
„Isto tako, uvrnutost i izvrnutost kapaka često može da bude jedan od problema sa kojima se pacijenti susreću. Najčešće se javlja se na donjem kapku kao posledica nestabilnosti, usled istezanja tkiva tokom života kod starije populacije, a ređe može biti posledica povreda ili upalnih bolesti“, ističe ona.
Preporuka oftalmologa je da se vodi računa o zdravlju očnih kapaka kako bi se očuvala funkcionalnost oka, a samim tim i vid, navodi dr Tamara Filipović.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare