U većini slučajeva faktor rizika srčanih oboljenja se može rešiti pre razvoja bolesti

Pre nego što dođe do srčanog udara, moždanog udara ili druge kardiovaskularne bolesti, skoro uvek postoje znaci upozorenja, prema novoj studiji.

Ti znaci upozorenja su dobro poznati faktori rizika za kardiovaskularne bolesti, ali se i dalje može učiniti više kako bi se smanjili slučajevi srčanih oboljenja, prema studiji objavljenoj u časopisu Journal of the American College of Cardiology.

Za ovu studiju, istraživači su analizirali podatke iz dve grupe: više od 600.000 slučajeva kardiovaskularnih bolesti u Južnoj Koreji i još 1.000 slučajeva u Sjedinjenim Državama, prenosi CNN.

Istraživači su analizirali koji procenat tih slučajeva je prethodio tradicionalnim faktorima rizika za kardiovaskularne bolesti, uključujući nivo krvnog pritiska, šećera u krvi, holesterola i pušenja.

U više od 99 odsto slučajeva kardiovaskularnih bolesti, srčane insuficijencije ili moždanog udara, pacijent je imao barem jedan od faktora rizika pre nego što se incident dogodio, prema podacima.

„Čak i 'blaga' povišenja ova četiri faktora treba rešiti promenama načina života ili lekovima“, rekao je dr Filip Grinlend, jedan od glavnih autora studije.

On je takođe profesor preventivne medicine i profesor kardiologije Harija V. Dingmana na Medicinskom fakultetu Fajnberg Univerziteta Nortvestern u Čikagu.

Više od dijagnoza

Nova studija je posebno važna jer potvrđuje da lekari i pacijenti mogu da upravljaju faktorima rizika za skoro sve slučajeve srčanih oboljenja, rekla je dr Suzan Čeng, profesorka i potpredsednica za istraživačke poslove na odeljenju za kardiologiju u Smidt kardiološkom institutu u medicinskom centru Sedars-Sinaj u Los Anđelesu. Ona nije bila uključena u istraživanje.

Neka istraživanja ukazuju na to da sve veći broj slučajeva kardiovaskularnih bolesti nema tradicionalne indikatore rizika unapred.

To bi moglo da implicira da, iako je zdravstvena struka obratila pažnju na faktore koje možete kontrolisati, drugi elementi koje istraživači još uvek ne razumeju mogu biti faktor, pa stoga nemaju dobre strategije prevencije koje bi mogli da ponude, dodala je Čeng.

Ono što razlikuje ovo istraživanje, rekla je, jeste to što se naučnici nisu oslanjali isključivo na dijagnozu dijabetesa ili visokog krvnog pritiska da bi utvrdili da li su faktori rizika prisutni – oni su pregledali medicinske podatke pacijenata.

Ponekad, samo zato što neko nije označen kao da ima visok krvni pritisak ili visok šećer u krvi ne znači da njihovi nivoi ne ukazuju na faktore rizika.

Posmatrajući širi obim medicinskih podataka, ovi istraživači su otkrili da su skoro svi slučajevi imali tradicionalne, modifikovane rizike u svom kartonu pre razvoja kardiovaskularnih bolesti, rekla je Čeng.

Dakle, ako kliničari i pacijenti žele da ublaže rizik od srčanih bolesti, najbolji način delovanja je verovatno nastavak podsticanja upravljanja faktorima rizika kao što su šećer u krvi, krvni pritisak, holesterol i pušenje, rekla je ona.

To nije borba protiv starenja. To je poboljšanje dugovečnosti

Medicinska oblast je mnogo naučila o srčanim bolestima u prošlom veku, a opšte znanje o tome kako ih sprečiti je dosledno već dugi niz godina, rekla je dr Karen Džojnt Madoks, profesorka medicine u kardiologiji na Medicinskom fakultetu Univerziteta Vašington u Sent Luisu. Ona nije bila uključena u istraživanje.

Ali ipak, sprovođenje tih promena i dalje se pokazuje teškim. Deo problema je često apstraktna priroda rizika od srčanih oboljenja, rekla je Džojnt Medoks.

Kada pacijent ima bolest, lakše je motivisati ga da napravi promene i sprovede tretmane kako bi se rešio problem sa kojim se suočava, rekla je ona. Ali je teže efikasno komunicirati važnost preduzimanja koraka za rešavanje veoma stvarnih rizika sa kojima se osoba suočava u vezi sa bolestima u budućnosti.

Još jedna prepreka je to što dodavanje lekova ili drugih protokola za rešavanje rizika od srčanih oboljenja može biti povezano sa procesom starenja, što može delovati zastrašujuće i neprivlačno nekim pacijentima, rekao je dr Ahmed Tavakol, kardiolog u Opštoj bolnici Masačusetsa i vanredni profesor medicine na Medicinskom fakultetu Harvard. On takođe nije bio uključen u istraživanje.

Umesto toga, on to smatra koracima ka dugovečnosti. Kontrolisanje krvnog pritiska, šećera u krvi i holesterola znači da preduzimate korake da sačuvate i produžite svoj životni vek, stvarajući više godina za sebe da se osećate mlado i radite stvari koje su vama značajne, rekao je on.

Zdravi laboratorijski rezultati i zdravo ponašanje

Iako su faktori rizika za kardiovaskularne bolesti ostali konstantni, tehnologija za njihovo upravljanje se razvila.

Kontrola visokog krvnog pritiska je često dobro mesto za početak, a samo dobijanje manžetne za merenje krvnog pritiska znači da možete proveravati svojkrvni pritisak i u kućnim uslovima, rekao je Džojnt Medoks. Zatim, sarađujte sa svojim lekarom kako biste pratili svoje faktore rizika i napravili plan za upravljanje.

Pored kliničkih faktora rizika proučavanih u istraživanju, važno je poboljšati i faktore rizika u načinu života, rekao je Tavakol.

Održavanje dobrog sna, vežbanje, ishrana, zdrava težina i nizak nivo stresa su ključni za smanjenje rizika od kardiovaskularnih bolesti, rekao je on.

„Na primer, stres i depresija su se pokazali kao jednako snažni faktori rizika kao pušenje i dijabetes“, rekao je Tavakol i dodao da se nada da će udvostručeni napori pokazati efikasnost lečenja svih ovih stvari zajedno, da će više ljudi kombinovati ove pristupe i zapravo uživati mnogo duže u svom dobrom zdravstvenom stanju.