Nastanak pojedinih vrsta oboljenja je u direktnoj vezi sa delovanjem stresa na naš organizam. Intenzivne emocije utiču na rad naših organa, žlezda i na imunološki sistem.
Dr Nataša Šikanić, psihijatar i psihoterapeut za N1 objašnjava da stres i indirektno negativno deluje na promene u ponašanju kao što su nesanica, česta konzumacija alkohola i duvana, gubitak apetita ili pojačan apetit, što se opet nepovoljno odražava na naše telo i na njegovo funkcionisanje.
„Život pod stresom nije normalno stanje na koje se treba navići. Ukoliko duže vreme ne možete da se izborite sa stresnim situacijama, savetovanje sa stručnom osobom vam može pomoći u tome, pre nego što se uticaj stresa odrazi i na vaše fizičko zdravlje“, savetuje dr Nataša Šikanić.
“Stres je uniformni odgovor organizma na spoljašnje stimuluse. Svaki stimulus koji uzrokuje biološki odgovor organizma naziva se stres. Stres može biti i pozitivan i negativan događaj. U zavisnosti od vrste, vremena javljanja i ozbiljnosti događaja, stres može pobuditi različite događaje u organizmu od blagog remećenja homeostaze do životno ugrožavajućih situacija. Ponekad patofiziološke komplikacije postojećeg oboljenja mogu biti rezultat stresa. Stres može biti okidač za nastanak oboljenja, a takođe i faktor pogoršanja već postojećeg oboljenja”, kaže dr Šikanić.
Doktorka dodaje da neko na iznenadni stres deluje grčevima u stomaku, neko znojenjem dlanova i ubrzanim radom srca, neko crvenilom, a neko osipom na koži ili vrtoglavicom. Psihosomatski poremećaji su telesna oboljenja koja nastaju kao posledica emocionalnih faktora i stresa.
“U današnje vreme skoro sve bolesti se mogu smatrati psihosomatskim, obzirom da su psihološki i telesni faktori jako međusobno isprepletani i deluju u oba smera. Koliko su emocije važne za nastanak telesne bolesti, sa druge strane i telesna bolest utiče na emocije i izaziva nastanak psihičkih poremećaja, posebno anksioznosti i depresije. Holistički pristup je od velikog značaja za medicinsku nauku u celini. Čovek se mora posmatrati u svom jedinstvu duše i tela, i na taj način i lečiti”, navodi dr Šikanić.
Prema rečima dr Šikanić stres izaziva različitu paletu emocia: tugu, bes, ljutnju, gnev, ljubomoru, strah… emocije koje su svakodnevno prisutne.
“Koliko puta ste čuli da se neko na sastanku na poslu jako potresao, iznervirao, naljutio, pa je doživeo infarkt ili se šlogirao? Ili da je neka žena ili mlađi muškarac posle većeg stresnog događaja dobio dijabetes ili visok pritisak? Čak i od silne ljubavi može da se oboli! Negativne, a ponekad i preterane pozitivne emocije i euforija, mogu da izazovu bolest vitalnih organa. Pioniri psihosomatske medicine su u ove bolesti ubrajali u psihosomatske bolesti. To su „Aleksanderovih svetih sedam“ bolesti:
- Hipertenzija (visok pritisak), šećerna bolest, tireotoksikoza-oboljenje štitne žlezde, bronhijalna astma, peptički ulkus, reumatoidni artritis, ulcerozni kolitis, neurodermatitis.
Danas se, međutim, uz sva nova dostignuća, psihosomatskim bolestima mogu smatrati gotovo sve bolesti”, navodi naša sagovornica.
Stres i psihijatrijske bolesti
Kako kaže doktorka u brojnim naučnim studijama je pokazana uloga hormona, neuropeptida, neurotransmitera, perifernog endokrinog sistema, glukokortikoida u aktivaciji patofizioloških mehanizama posredstvom stresa. Pod uticajem stresa, hormoni izazivaju biološke reakcije u različitim delovima nervnog sistema (hipokampus, amigdala, temporalni lobus, i drugi) i imaju značajnu ulogu u ponašanju i kogniciji. Studije su pokazale efekte stresa, posebno hroničnog, na strukturne promene u različitim delovima mozga. Naravno intenzitet i broj promena zavise od nivoa stresa, kao i njegovog trajanja.
“Stres aktivira autonomni nervni sistem, centralni neuritransmiterski sistem, neuropeptidni sistem, osu hipotalamus-hipofiza-nadbubreg, koji imaju direktan uticaj na nuronske krugove koji procesiraju informacije. Obradom ovih informacija, koji su pod direktnim uticajem stresa oslobađaju se glikokortikoidi, i drugi hormoni stresa, što rezultira u uticaju na kogniciju, raspoloženje i ponašanje. Ukoliko stres duže traje rezultira psihičkim poremećajima koji su rezultat nepravilnog funkcionisanja neurona kao što su depresija, anksioznost i drugi oblici psihičkih poremećaja koji su u vezi sa stresom. Na neki način i ova psihička ispoljavanja smatramo biološkim i poremećajem fizičkog zdravlja (organ koji reaguje je mozak, kao što je kod drugih fizičkih oboljenja organ koji reaguje srce, pluća, stomak i sl.”, objašnjava doktorka.
Stres i endoktine bolesti
Dr Šikanić ističe da stres ima brojne uticaje na endokrini sistem. Nekada su ovi uticaji blagi i suptilni, a nekada su veoma značajni. Posle emocionalnih situacija naglog gubitka, odbacivanja, separacije, dolazilo je do oboljevanja od štitne žlezde, šećerne bolesti i sl. Mnogi endokrini procesi udruženi sa hipotalamus-hipofiza- nadbubreg osom, pankreasom, štitnom žlezdom, polnim organima su veoma osetljivi na stres.
Takođe polne žlezde su veoma osetljive na uticaj stresa. Kod žena dolazi do poremećaja ciklusa pod uticajem emocija. Muškarci često mogu imati probleme sa potencijom ili smanjen broj spermatozoida u fertilnom periodu pod uticajem stresa.
Svi organi endokrinog sistema, bez dvoumljenja, su pod snažnim uticajem stresa.
Stres i imuni sistem
“Odnos između stresa i imunog sistema se izučava decenijama. Često se u običnom govoru koristi izreka- razboleo si se pao ti je imunitet zbog stresa. Smatra se da ljudi pod stresom imaju oslabljen imuni sistem. Neke naučne teorije koje govore u prilog ovim činjenicama su potvrđene. Još od Galenovog vremena se smatralo da melanholične žene imaju veću sklonost za dobijanje kancera, u odnosu na vesele, pozitivne žene, izložene manjem stresu. Takođe još dvadesetih godina prošlog veka je potvrđena teorija o smanjenoj aktivnosti odbrambenih ćelija kod tuberkuloze. Smatralo se da su ljudi pod stresom izloženi većem riziku dobijanja tuberkuloze, jer im stres slabi odbrambeni sistem”, ukazuje dr Šikanić.
Dodaje da su brojne nove studije pokazale vezu stresa i imunog sistema, tako da je u današnje vreme to prihvaćena kategorija. Stres može uticati na imuni sistem modulirajući procese u centralnom nervnom sistemu koji su uključeni u neuroendokrini sistem limfocita i makrofaga (naše odbrambene ćelije). Tim uticajem smanjuje se produkcija citokina i drugih imunomedijatora čime se slabe odbrambene moći organizma.
Posebno je značajna uloga stresa u smanjenju aktivnosti naših prirodnih ćelija “boraca” koje učestvuju u borbi sa malignim ćelijama, što dovodi do porasta tumora.
Stres i kardiovaskularne bolesti
“Od davnina je poznata veza između stresa i kardiovaskularnih bolesti. Ne mali broj puta u govoru da bi izrazili negativnu emociju kažemo pućiće mi srce, dobiću infarkt od nervoze. Toliko sam se iznervirao da će mi stati srce, puno mi je srce od ljubavi i sl. Ovi iskazi nedvosmisleno, upućuju na vezu stresa, emocija i kardiovaskularnog sistema. U stanjima straha uvek osećamo kako nam srce radi ubrzano, osećamo pritisak u grudima i sl. Ranije se smatralo da postoje osobe sa određenim karakteristikama koje su predisponirane za kardiološka oboljenja (tip A ličnost), međutim ova teorija je odbačena, jer na kardiološkim odeljenjima se sreću osobe sa svim karakteristikama ličnosti. U današnje vreme više se govori o hostilnosti (osobini koja označava neprijateljski stav i bihevior prema drugima), kao faktoru rizika za kardiovaskularne bolesti. Efekti stresa na KV sistem su stimulativni ili inhibitorni”, ukazuje doktorka.
Kako ona dalje objašnjava stres može da utiče na ubrzanje pulsa, pojačati snagu kontrakcije srčanog mišića, širenje krvnih sudova u skeletnim mišićima, kontrakcije arterija u slezini i bubrezima. Ukoliko ovakvo stanje traje godinama ili se ponavlja u dužem vremenskom periodu postepeno će dovesti do oštećenja srčanog mišića ili u situacijama intenzivnog stresa često dolazi do skoka pritiska. Uprkos lečenju pritiska i uzimanju antihipertenziva, često je potrebno i pomoć psihijatra, radi smanjenja efekta stresa. Ponekad dolazi do intenzivne aktivacije limbičkog sistema, usled intenzivnih emocija, što može rezultirati i u zastoju srca, kada govorimo o sindromu slomljenog srca usled jake emotivne patnje i gubitka ljubavi.
“Arterijski pritisak je kategorija koja je takođe pod značajnim uticajem stresa. Ponekad zbog stresa dolazi do povišenja pritiska, holesterola, trombocita, promena u zidu krvnog suda, aterogeneze, što sve zajedno može doprineti infarktu srca.
Postoje razlike u kardiovaskularnom oboljevanju muškaraca i žena u odnosu na stres. Smatra se da ženje oboljevaju deset godina kasnije nego muškarci, što se pripisuje zaštitnom uticaju estrogena”, ističe naša sagovornica.
Stres i gastoeterološke bolesti
Dr Šikanić kaže da su svi čuli kako je neko dobio čir posle stresa ili kako inhibirani ljudi, ljudi koji ne ispoljavaju ljutnju i bes, pate od gastroenteroloških oboljenja. Još tridesetih godina prošlog veka opisano je stanje devojčice ranjene u stomak, tokom lova, kojoj je tokom lečenja bila vidljiva sluznica stomaka i u situacijama nezadovoljstva, ljutnje, besa, krvni sudovi bi reagovali, i od tada se opisuje psihosomatska reakcija stomaka.
“Takođe, dobro je poznat uticaj stresa na apetit. Neko u periodima stresa nije u stanju da jede, dok sa druge stane postoje osobe koje se pod stresom prejedaju i na neki način svoje emocije regulišu hranom (emotivno prejedanje). Najnovijim dostignućima je utvrđeno da u ovim procesima učestvuje sistem amigdala NMDA glutamatni receptori, pa se nadamo da će istraživanja doprineti pojavi novih lekova koji će uspešno rešavati problem gojaznosti. Sve druge faze varenja i funkcije sistema za varenje mogu biti pod uticajem stresa. Boli me stomak od nervoze, ispovraćaću se zbog emocija, i sl. su izrazi koji ovo i potvrđuju. Sindrom nemirnih creva, dobro poznato stanje koje, je u vezi sa emocijama i stresom”, objašnjava doktorka.
Dr Šikanić ističe da upalni procesi creva, posebno Kronova bolest i Ulcerozni kolitis su takođe stanja koja reaguju na stres.
Pokretljivost creva ubrzano ili otežano pražnjenje creva (dijareja ili opstipacija) su stanja u vezi sa stresom. Ponekad traume ranog detinjstva mogu rezultirati u kasnijoj pojavi psihosomatskog oboljevanja gastrointestinalnog trakta
Nikako ne možemo zaobići uticaj stresa na glavobolju ili migrenu. Glavobolje su veoma česta stanja koja se javljaju pod uticajem akutnog i hroničnog stresa.
“Kod svih ovih uticaja važnu ulogu ima aleksitimija, osobina ljudi da nisu u stanju da opišu ili prepoznaju svoje emocije, već ih direktno iskazuju preko organa. Oni ne iskazuju svoje emocije već kažu “boli me glava” ili “boli me stomak” i time izražavaju emociju kroz telo. To je neka vrsta govora tela, koja je svima svojstvena, jer su duša i telo nerazdvojiva celina”, navodi ona.
Prema rečima dr Šikanić kada ljudi dominantno koriste somatizaciju, kada su aleksitimični, kada se pojavi psihosomatsko oboljenje, moramo lečiti i dušu i telo. Zbog toga je uloga psihijatra veoma bitna u lečenju bilo kog telesnog oboljenja, jer pored uloge u nastanku oboljenja kao odgovor na stresogene okolnosti, tako i telesna bolest utiče na naše emocije. Da bi se bolest uspešno lečila, potrebno je lečiti i dušu i telo.
“Zbog svega navedenog, veoma je važno prazniti svoje emocije, posebno negativne. To možemo uz pomoć raznih vidova relaksacije (masaža, meditacija, mindfulnes), fizičkim aktivnostima, odmorom, uživanjem u prirodi sa porodicom i prijateljima. Ukoliko metode samopomoći ne pomognu potrebno je obratiti se psihijatru. Veoma često lečenje oboljenja samo od strane doktora somatske medicine nije dalo rezultate. Ukoliko visok pritisak, šećer, oboljenje štitne žlezde i druge ne prolazi uz terapiju propisanu od strane specijaliste, to je znak da stres ima značajnu ulogu u nastanku ovih bolesti, i da je potrebna pomoć psihijatra”, zaključuje dr Nataša Šikanić, psihijatar i psihoterapeut.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare