Poznati rizik za visok krvni pritisak opasniji je nego što se mislilo

Novo istraživanje otkriva da gojaznost povisuje krvni pritisak na do sada nepoznat način – direktno iz krvnih sudova.

Naučnici su utvrdili da ćelije u zidovima sudova kod gojaznosti podstiču upalne procese koji ometaju protok krvi i podižu pritisak, prenosi T portal.

Gojaznost već godinama nosi reputaciju jednog od glavnih neprijatelja zdravlja srca i krvnih sudova, ali novo istraživanje donosi iznenađujuće otkriće: uzrok povišenog krvnog pritiska kod osoba sa gojaznošću ne leži samo u višku kilograma ili upalama u organizmu, već i u samim krvnim sudovima.

Gojaznost direktno utiče na povišenje krvnog pritiska

Naučnici sa Univerziteta Virdžinija (UVA Health) otkrili su da gojaznost podstiče glatke mišićne ćelije u zidovima krvnih sudova da oslobađaju upalne molekule. Ti molekuli zatim ometaju rad susednih endotelnih ćelija, koje inače regulišu protok krvi i širenje sudova.

Posledica je slabija sposobnost krvnih sudova da se šire, što direktno dovodi do povišenog krvnog pritiska.

Prema procenama, više od 40 odsto odraslih osoba danas se smatra gojaznima, a čak 65 odsto slučajeva primarne hipertenzije povezano je upravo sa gojaznošću.

Ovo otkriće daje dodatno objašnjenje zašto je ta povezanost tako snažna – i zašto ju je teško prekinuti bez promena životnih navika.

Kako lečiti gojaznost i smanjiti rizik od povišenog pritiska

Iako nova istraživanja otvaraju vrata budućim lekovima, stručnjaci i dalje naglašavaju da je prevencija gojaznosti najefikasniji način zaštite krvnih sudova i srca. Dobra vest je da promene ne moraju biti drastične da bi bile efikasne.

Ključnu ulogu ima postepeno smanjenje telesne mase, čak i u malim procentima. Gubitak od svega pet do deset odsto telesne težine može značajno smanjiti hroničnu upalu u telu i rasteretiti krvne sudove.

Jednako je važna uravnotežena ishrana, sa manje ultra-prerađene hrane, šećera i zasićenih masti, a više povrća, integralnih žitarica, proteina i zdravih masti. Takav način ishrane ne utiče samo na telesnu težinu, već i na upalne procese u krvnim sudovima.

Redovno kretanje pomaže krvnim sudovima da zadrže elastičnost. Ne mora da se radi o intenzivnom treningu – svakodnevne šetnje, lagano vežbanje ili vožnja bicikla već imaju merljiv efekat na krvni pritisak.

Na kraju, sve više dokaza pokazuje da san i stres imaju veliku ulogu u regulaciji telesne težine i pritiska. Hronični stres i nedostatak sna podstiču hormonalne promene koje pogoduju gojenju i upalama, čime se zatvara začarani krug.

Drugim rečima, iako nauka traga za novim terapijama, osnova borbe protiv gojaznosti i povišenog krvnog pritiska i dalje ostaje u svakodnevnim navikama, jer upravo one najviše utiču na zdravlje krvnih sudova iznutra.