Vladimir je u 39. preživeo "pucanje srca": Jedan simptom bio je upozorenje, i to godinama pre

Imao je sreće da to "pucanje" nije išlo brzo. Preživeo je izuzetnu komplikaciju infarkta miokarda, koja inače nosi visoku smrtnost.

Kada je izašao iz bolnice, aktivnost srčanog mišića bila mu je niska, svega 20 odsto. Dobio je dijagnozu srčane slabosti – hronično oboljenje sa ozbiljnom prognozom, koje nastaje kada srce ne može više efikasno da pumpa krv i obezbedi telu dovoljan dotok kiseonika i hranljivih materija.

Procenjuje se da u Srbiji svake godine više od 21.000 osoba dobije ovu bolest, a kardiovaskularne bolesti i dalje su vodeći uzrok smrtnosti u Srbiji.
Vladimir Volenik je za N1 ispričao svoju bitku za zdravlje i istakao koliko je važno da svakoga dana osluškujemo svoje telo i šta nam ono poručuje.

Život koji je vodio pre infarkta miokarda bio je, kako kaže, život većine preduzetnika i poslovnih ljudi.

"Ustajanje u 05:55h svakog jutra, pa i nedeljom, priprema za novi radni dan, odlazak u kancelariju, provera mejlova, održavanje sastanaka, izlazak na teren radi obilaska operativnih biznisa sa saradnicima koji vode te biznise svakodnevno. Radnim danima kada se dan privodi kraju, trudio sam se da svakodnevno odem u teretanu, treniram nekih sat i po do dva sata, zatim dolazak kući, malo društvenog, malo porodičnog života, sa suprugom podelim bitne dnevne aktivnosti što se dece tiče, a i posla, i odlazak u krevet u kasne večernje sate", priča Volenik.

Na pitanje da li je bilo nekih simptoma upozorenja koji su mogli da budu znak za uzbunu, Vladimir se prisetio jednog događaja koji se desio tokom pandemije koronavirusa.

 "Godine 2020, tokom pandemije koronavirusa, prilikom nedeljnih aktivnosti na uređenju vrta u dvorištu, kosio sam travu kosačicom kada sam osetio jak bol u grudima, toliko oštar i jak da sam morao da sednem na zemlju, na nekoliko trenutaka", kaže Volenik.

Udahnuo je, malo je prošlo vremena i pomislio da je samo pretereo na treningu dan ranije.

"Kasnije mi je prišla supruga koja je bila u blizini i zajedno smo popričali da bi bilo dobro da proverim kod lekara šta se dogodilo. Odlazim dan kasnije na VMA - običan EKG mi je urađen i konstatovano je da je sve u redu i da mogu normalno da nastavim život... Još jedna kardinalna greška", priča sagovornik.

Ipak, Vladimir podseća da je bila godina korone i da su se tada svi bojali novih zaražavanja, a, kako kaže, on je tada sam sebe zarazio za ceo život.

Četiri godine nakon prvog znaka upozorenja Vladimir Volenik doživljava infarkt miokarda.

"Bilo je to 11. jula 2024. - toplo letnje veče. Saradnici iz Hrvatske su me pozvali na večeru. Negde oko 22:30 napuštam restoran i prilikom prilaska parkingu osećam strahovito jaku bol u grudima, koja počinje sve jače i jače da steže. Seo sam u automobil i krenuo. Ubrzo potom osećam jaku bol u levoj ruci i počinjem da se znojim. Tog trenutka sam znao da je to infarkt. Zaustavljam automobil nasred puta sa sva četiri pokazivača pravca, izlazim iz kola i pozivam hitnu pomoć. Na žalost dosta dugo sam čekao i konstatacija dispečera je bila jako nezaineresovana za moje zdravlje. Nakon nekih 30-tak minuta i nekoliko poziva stigla su ambulanta kola", priča Vladimir.

Kako je ušao u ambulantna kola, prema rečima očevidaca, pao je - organizam i srce su otkazali.

Iz izveštaja iz hitne pomoći napisano je da je bio reanimiran i prebačen hitno u Urgentni centar, gde su se lekari borili kao lavovi za njegov život.

"Ugrađen mi je stent koji se dva dana potom zapušio, pa sam opet bio u rukama stručnjaka kardiologije Urgentnog centra, koji su i ovaj put uspeli da me spasu", zahvalan je Vladimir.

Borbeni duh i stav - nema odustajanja

Dok je ležao na odeljenju profesora Arsena Ristića, koji je dao najveći doprinos Volenikovom ozdravljenju, na čemu mu je beskrajno zahvalan, Vladimir kaže da su mu mnoge misli prolazile kroz glavu.

Razmišljao je gde je pogrešio, dovodio u pitanje, kako kaže, da li je trebalo da se vakciniše protiv korone.

Dodatno je, kaže, bio opterećen spoznajom da su im svi poslovi u nekom segmentu ugroženi i da je potreban svojoj porodici, kao i svojim poslovima.

Ipak njegov izrazito borbeni duh i spoznaja da nema odustajanja su bili prisutni jer je znao da ako bude odustao od sebe, neće mu nijedan lek niti jedan lekar pomoći. Kako kaže "znao je da uz Božiju pomoć može da uradi sve u životu, ali i uz pomoć svemoćnog profesora Asena Ristića".

Čuda su ipak moguća

"Prognoze su se menjale iz dana u dan, od situacije da ćemo tražiti donora za transplantaciju srca, preko postepenog poboljšanja i terminologije - dobro je, samo ćemo ugraditi pejsmejker - pa sve do trenutka kada na ultrazvuku profesor Arsen konstatuje da se desilo čudo i da nema potrebe ni za pejsmejkerom", priča Volenik.

Danas, kao lice sa srčanom slabošću, Vladimir kaže da se oseća odlično i da sve prethodne životne aktivnosti uvodi postepeno u rutinu.

"Naravno da su potrebni pažljivi koraci ka svemu što je bilo, ali borbeni duh ni danas ne odustaje", optimističan je.

Vladimir kaže da su mu motivacija i volja za životom i uspehom danas na mnogo većem nivou izraženi u porodičnom kao i u poslovnom okruženju.

"Volim da kažem kao čovek koji je preminuo pa se vratio sa onog sveta, da se moramo boriti i slušati svoje telo, dakle komunikacija i osluškivanje su najvažniji ukoliko želimo sebi da pomognemo. Tako i ja ovom svojom pričom želim da pomognem drugima da shvate važnost poruke koje nam organizam i telo šalju i da moramo ozbiljno prihvatiti svaki znak jer su mnogi poslati od Boga", savetuje.

Da li je moguć život bez stresa?

Volenik kaže da bez stresa nije moguće doživet kraj radnog dana u poslovnom svetu, ali da je baš zato važno slušati šta nam poručuje telo, kao i sam Bog.

"Kanalisanje negativne energije je moguće i treba naći balans u životnim vrednostima. Dakle radite ono što vama prija, ukoliko vam se spava, spavajte. Radite stvari koje vam prijaju. Takođe strahovito je važno da se preventivno bavite svojim zdravljem i svojim telom, jer je tu ključ preživljavanja svih teškoća koje mogu da nas snađu u životu", zaključuje Vladimir Volenik za N1.