Zabrinutost lekara raste, a šta je razlog niže stope vakcinacije?

Srbija je među četiri zemlje sa stepenom vakcinisanih protiv malih boginja nižim od 80 odsto, zajedno sa Crnom Gorom, Severnom Makedonijom i BiH, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije iz 2021. Lekari su još od 2020. godini upozoravali da se smanjuje obuhvat vakcinacije protiv morbila.
"Činjenica je da od 2012. godine, dostupnost, distribucija vakcine protiv morbila nije bila uvek zadovoljavajuća, odnosno da su postojali problemi u nabavci, distribuciji, dostupnosti vakcine. Što je sa jedne strane, rezultovalo da se akumulira broj prvenstveno dece i mladih koji nisu vakcinisani", kaže dr Predrag Đurić.

Takvo stanje u zdravstvu je dovelo do nepoverenja roditelja u vakcine, objašnjava Đurić i dodaje da je nedostajala adekvatna organizacija zdravstvene zaštite i imunizacije.

"Institut za javno zdravlje Srbije je naveo da je jedan od problema sa imunizacijom i vakcinacijom bilo ukidanje takozvanih medicinskih sestara i tehničara koji su bili zaduženi za imunizaciju. Činjenica je i da je zdravstvena dokumentacija nezadovoljavajuća, odnosno kod velikog broja onih koji su bili eksponirani ili su bili sumnjivi na male boginje nije se mogao utvrditi vakcinalni status", kaže Đurić.

Na odluku roditelja da li da vakcinišu svoju decu su nesumljivo mogle da utiču i antivakserske kampanje koje su se pojačanim intenzitetom od 2020. godine pojavljivale u medijima, objašnjavaju sagovornici N1. Po tabloidima posebno plaše autizmom.

"Zato što pročitaju različite informacije, plaše se i kad naiđe taj period kad dete treba da primi vakcinu, to bude neko vanredno stanje u toj porodici. Onda oni i sami najavljuju - znate, imamo još tri meseca vremena. Tako da  se plaše. Međutim, do sada ta ispitivanja nisu pokazala da postoji neki efekat koji bi mogao da štetan. Siguran sam da dete koje je vakcinisano ne može da bude u goroj situaciji od deteta koje je nevakcinisano", uverava pedijatar Saša Milićević.

I dodaje da je najbitnije da roditelji stvore odnos poverenja sa pedijatrom. Međutim, Predrag Đurić ne smatra da je u trenutnim okolnostima to izvodljivo.

"Lekari i drugi zdravstveni radnici nemaju dovoljno vremena da posvete pacijentu, to se najčešće svodi na 10 minuta u ordinaciji maksimalno, gde se značajan deo posveti zdravstvenooj administraciji, i u takvim okolnostima ne može se ni očekivati da se unapredi komunikacija", tvrdi Đurić.

A kao rezultat bi se dobilo da se promene stavovi roditelja, da se poveća broj vakcinisanih i da se veruje lekarima koji su stručni.