Zašto se nordijska ishrana naziva novom mediteranskom – i kako da je uvedete u svakodnevicu

Godinama je mediteranska ishrana važila za zlatni standard zdrave ishrane – maslinovo ulje, paradajz, riba, orašasti plodovi, i tako u krug. Sada se pojavio novi tihi izazivač sa severa Evrope: nordijska ishrana.

Umesto maslina – dimljena riba, umesto kiselog testa – raž, umesto citrusa – bobičasto voće. Hladnija, mračnija i možda pragmatičnija, ali sa sličnim zdravstvenim profilom: integralne žitarice, masna riba, sezonske namirnice i minimalno dodatog šećera, prenosi Independent.

Promena nije samo anegdotska. U Velikoj Britaniji interesovanje za skandinavski stil ishrane naglo je poraslo.

Prema podacima Waitrosea, pretrage vezane za „skandinavsko“ na njihovom sajtu porasle su za 80 odsto u odnosu na prošlu godinu, dok su pretrage za ražani hleb i dimljenu ribu skočile za 133, odnosno 50 odsto.

Recepti za „raž sa dimljenim lososom“ zabeležili su rast od čak 261 odsto u proteklih mesec dana.

„Popularnost skandinavskog doručka direktno se uklapa u trend smorgasborda, gde je vizuelni utisak presudan – to je gozba za oči“, kaže Lizi Hejvud, menadžerka za inovacije i trendove u Waitroseu i dodaje, da "ovaj stil omogućava ljudima da lako biraju i kombinuju, stvarajući idealan doručak uz minimalan napor. To je savršen koncept za brz, atraktivan obrok koji lako odgovara svačijim ukusima".

Dodaje i da bum skandinavskih pekara ne pokazuje znake usporavanja, navodeći nedavne dolaske brendova poput Ole & Steena, koji čine taj prepoznatljivi „kopenhagenski kul“ doručak dostupnijim nego ikada.

Prodaja ražanog hleba, haringe i sečene šunke takođe raste. Svoje čini i društvene mreže, gde se estetika smorgasborda – bobičasto voće, jaja, pastrmka, hrskavi hleb, mirođija – sve češće pojavljuje na profilima i jelovnicima za branč, od Klapama do Ist Daliča.

Šta stoji iza ovog trenda? Delom oreol zdravlja. Istraživanja o nordijskoj ishrani – uključujući radove Univerziteta u Kopenhagenu i Norveškog instituta za javno zdravlje – povezuju je sa poboljšanim nivoom holesterola, boljom kontrolom šećera u krvi i umerenim gubitkom telesne težine u poređenju sa zapadnjačkim načinom ishrane.

Delom su u pitanju estetika i praktičnost: doručak koji lepo izgleda, sprema se za nekoliko minuta i ne deluje kao „dijetalna hrana“. A delom i širi zaokret ka celovitim namirnicama i udaljavanje od ultra-prerađenih žitarica i peciva za doručak.

Ako nas je mediteranska ishrana naučila da maslinovo ulje stavljamo na sve, nordijska bi nas uskoro mogla navesti da posežemo za mirođijom, raži i dimljenom pastrmkom.

Haringa s blagim senfom

Dokaz da nordijska ishrana nije samo losos i raž – haringa donosi omega-3 masne kiseline i prijatnu kiselost na sto, a priprema se za nekoliko minuta.

Svaki švedski sto za Midsommar uključuje haringu. Kiseljenje kod kuće jeste moguće, ali je prilično zahtevno za manje količine.

Ovaj recept Bronte Orel brzo se priprema i odličan je uz hrskavi hleb ili ražani hleb s maslacem.

Sastojci:

Recept je za četiri osobe.

Vreme: 15 minuta, plus mariniranje.

• 2 tegle od po 140 gr haringe u marinadi s mirođijom
  
• 1 kašika kristal šećera
  
• 2 kašike belog vinskog sirćeta
  
• 2 kašike senfa u zrnu
  
• 1 kašičica dižon senfa
  
• 2 kašike slatke pavlake
  
• 1 kašika kisele pavlake
  
• 1 mala ljutika, sitno seckana
  
• 100 ml suncokretovog ulja
  
• 2 kašike seckane mirođije, plus još za serviranje
  
• 1 kašika seckanog vlašca, plus još za serviranje

Priprema:

Ocedite haringu i uklonite komadiće luka, ostavite sa strane.

U činiji pomešajte sve preostale sastojke osim ulja i začinskog bilja; začinite po ukusu.

Polako umutite ulje dok se ne dobije emulzija. Umiješajte začinsko bilje, zatim pažljivo dodajte haringu.

Pokrijte i ostavite da se marinira u frižideru nekoliko sati. Pre serviranja pospite dodatnim začinskim biljem.