Zašto se toliko slučajnih trudnoća dešava u četrdesetim godinama

Nakon što je napunila 42 godine, Tiša Kar je mislila da je završila sa rađanjem dece. Šestoro je, po njenom mišljenju, bilo savršeno. Osim toga, bila je prilično sigurna da je ušla u menopauzu. Poslednjih šest meseci imala je sve iste simptome kao i njene prijateljice: valunge, promene raspoloženja, osetljive grudi. Ona i njen suprug su odlučili da verovatno mogu bezbedno da prestanu sa kontracepcijom. Ali manje od mesec dana kasnije, Kar je osetila poznat bol u jajniku — isti onaj koji je osećala svaki put kada je ranije bila trudna.

Kako piše The Atlantic, Kar je bila postiđena.

"Tinejdžerke slučajno ostanu trudne. Žene od 42 godine obično ne ostanu slučajno trudne," rekla mi je. Ali, zapravo, slučajne trudnoće kod 42-godišnjih žena su iznenađujuće česte. Skoro četiri procenta svih novorođenih beba rađaju majke stare 40 godina i više, a oko trećina trudnoća u ovom uzrastu su neplanirane, prema najnovijim podacima Nacionalnog centra za zdravstvenu statistiku. To se dešava dovoljno često da su zapleti serija kao što su Downton Abbey, Sex Education, And Just Like That, Grey’s Anatomy i Black-ish zasnovani na tome.

Mnoge žene i dalje veruju da u svojim četrdesetim trudnoća jednostavno nije nešto o čemu treba da brinu. Uostalom, čitav život im govore da im biološki sat otkucava, da im plodnost drastično opada nakon 35. godine i da će, ako predugo čekaju, verovatno morati da koriste neku vrstu reproduktivne tehnologije da bi zatrudnele — ako uopšte i mogu da zatrudne. Ako je začeće u tim godinama tako teško, sigurno ne može doći do trudnoće slučajno, zar ne?

Da bismo razumeli zašto do trudnoće može doći u ovim godinama, treba razmotriti haotično prelazno stanje koje se zove perimenopauza. Ova faza, koja može trajati od nekoliko meseci do oko osam godina, obično se smatra glatkim prelazom u menopauzu. U stvarnosti, to je više kao hormonski haos puberteta, kada jajnici prvi put počinju da funkcionišu, izazivajući razne telesne promene dok pokušavaju da pronađu svoj ritam.

Tokom perimenopauze, jajnici ponovo pokušavaju da se prilagode novom stanju. Sada rade pojačano, šaljući nepravilne nalete estrogena kako bi regrutovali sve manji broj jajnih ćelija za ovulaciju. U ovom periodu, možete ovulirati dva puta u jednom ciklusu, preskočiti ciklus ili imati nepredvidive „blic“ menstruacije.

„Ti jajnici su, zapravo, malo poludeli“, rekla mi je Robin Nobl, ginekolog i specijalista za menopauzu iz Mejna. To može imati razne posledice. Na primer, jaki hormonski skokovi mogu stimulisati jajnike da oslobode dodatne jajne ćelije, što je jedan od razloga zašto su dvojajčani blizanci češći kod starijih trudnica.

Ako jajnici i dalje ovuliraju, makar i povremeno, i dalje možete zatrudneti. Verovatnoća začeća opada sa godinama, posebno krajem tridesetih. Do 40. godine, prema Američkom društvu za reproduktivnu medicinu, šansa za trudnoću u jednom menstrualnom ciklusu je manja od 5 procenata. Problem nastaje kada ove male šanse navode žene da koriste manje pouzdane metode kontracepcije, kao što su metoda ritma ili prekinuti snošaj. Zbog hormonskih skokova i sve nepredvidivijeg menstrualnog ciklusa, ove metode postaju još rizičnije tokom perimenopauze.

„To čujem svaki dan“, rekla mi je Rejčel Poup, ginekolog i šef odeljenja za žensko seksualno zdravlje u bolnici University Hospitals u Ohaju. „Mnoge žene zaista misle da više nemaju reproduktivni potencijal, što nije tačno.“

U stvarnosti, ne možete biti sigurni da ste u menopauzi — i da ste time stvarno završile sa brigom o trudnoći — dok ne prođe najmanje godinu dana bez menstruacije.

Zbog toga američko Društvo posvećeno menopauzi preporučuje da se hormonska spirala zadrži ili da se nastavi sa hormonalnim kontraceptivima godinu dana nakon poslednje menstruacije.

Dodatnu konfuziju stvara to što neki simptomi perimenopauze — preskočeni ciklusi, umor, promene raspoloženja — liče na rane znakove trudnoće. Liza Perijera, ginekolog i glavni medicinski direktor Women's Centers, lanca klinika za abortus u nekoliko saveznih država, kaže da gotovo svakog meseca vidi žene koje su šokirane saznanjem da njihovo telo i dalje može da zatrudni. „Sigurno sam imala dosta pacijentkinja od 47 godina koje su mislile: ‘Mislila sam da je to menopauza’."

Zbog toga što žene u četrdesetim očekuju promene vezane za starenje, ali ne obraćaju pažnju na znake trudnoće, mnoge ne saznaju da su trudne sve do 16. ili čak 20. nedelje trudnoće, rekla je Perijera. Tako je bilo i sa En Ruiz. Godine 2017, ova 43-godišnja majka nije imala znakove perimenopauze, ali je pretpostavila da joj se plodnost ubrzano smanjuje. Ciklus joj je oduvek bio nepravilan, pa se nije zabrinula kada menstruacija nije došla mesec ili dva. Kada su počele jutarnje mučnine i kada je uradila test na trudnoću, već je bila skoro četiri meseca trudna, piše The Atlantic.

Ruiz i njen suprug su se obradovali, ali i osetili preplavljenost. „Bilo je to možda 60% uzbuđenja i 40% ‘Bože, kako ćemo sada sve iz početka?’“, rekla mi je. Sledeće godine se porodila i odmah ugradila spiralu.

Suočavanje sa trudnoćom u trenutku kada mislite da je to više nemoguće može biti izuzetno stresno. „Vidim mnogo ljudi koje to ozbiljno potrese“, rekla je Poup. „Neplanirana trudnoća može potpuno promeniti život“, posebno u vreme kada je pristup abortusu otežan ili onemogućen u mnogim državama. Česta prva reakcija je poricanje. Kada je Kristina Fikića počela da ima neredovne cikluse sa 42 godine, ginekolog joj je rekao da je u perimenopauzi. Kada je u potpunosti preskočila menstruaciju, pomislila je da joj ciklus jenjava. Onda je počela da „oseća“ trudnoću — „nakon što si nekoliko puta bila trudna, jednostavno znaš“, rekla mi je. Čak i nakon pozitivnog testa na trudnoću, zamolila je lekara da uradi test u ordinaciji kako bi potvrdio rezultate. Nakon što je planirala prva dva deteta, bilo joj je teško da se suoči sa izborom koji nije očekivala: „Realno, nikada nisam mislila da ću morati da donosim ovu odluku.“

Mnoge žene se dodatno uznemire jer znaju da trudnoća posle 40. nosi veće rizike. Šansa za spontani pobačaj u tom uzrastu raste na jednu trećinu, a možda i više, prema podacima Klinike Mejo. Trudnice starije od 40 godina imaju veći rizik za preeklampsiju, gestacijski dijabetes, placentu previju, prevremeni porođaj, hipertenziju, povrede karličnog dna — „praktično sve što može poći po zlu“, rekla je Poup. Rizici od Daunovog sindroma i drugih hromozomskih abnormalnosti takođe rastu.

Nakon razgovora sa svojim ginekologom, Fikića je odlučila da nastavi trudnoću. Uprkos povećanoj anksioznosti, rodila je svoje četvrto dete, Emersona, sa 43 godine bez komplikacija. Kar nije imala toliko sreće. Nakon što su ona i suprug prihvatili vest, obavestila je svoju decu da očekuju brata ili sestru i čak je rekla kolegama. Međutim, na ultrazvuku u osmoj nedelji, tehničar joj je saopštio da fetus nema otkucaje srca.

Nakon što je već sebi dozvolila da zamisli još jednu bebu u svom životu, Kar je bila skrhana. „Bila sam prilično zadovoljna svojim životom, a onda se sve ovo desilo i sve preokrenulo“, rekla je. Još uvek pokušava da se pomiri sa gubitkom i strepi od nedeljnih mejlova koje i dalje dobija sa sajtova o trudnoći, sa savetima šta da očekuje u svakoj fazi trudnoće i reklamama za proizvode za dojenje. „Da sam znala šta se dešava u mom telu, ovo se nikada ne bi dogodilo“, rekla mi je. „Nisam bila informisana.“

Naravno, telo može biti zbunjujuće čak i za one koji su vrlo dobro informisani — recimo, lekare koji svakodnevno objašnjavaju perimenopauzu svojim pacijentkinjama. Kada joj je menstruacija izostala u julu i kada su joj grudi postale osetljive, Poup je naslutila o čemu se radi: perimenopauza. Sa 38 godina, bila je na ranijoj strani spektra. Ipak je pomislila: „verovatno je to to.“ Spontana trudnoća joj se činila neverovatnom, jer su ona i suprug koristili vantelesnu oplodnju za svoja dva deteta i planirali su da to ponove.

„Onda mi je suprug, koji je porodični lekar, rekao: ‘Možda bi trebalo da uradiš test na trudnoću’“, rekla je. Zapravo, Poup nije bila u perimenopauzi. Bila je trudna pet nedelja.